Koliko voća dnevno treba jesti?

Šaka voća - mera za bolje zdravlje

Da, slažemo da je voće idealna terapija protiv vrelih letnjih dana. Ali, da li ste razmišljali koja je količina voća najbolji izbor? Nutricionista Jovo Knežević pomaže vam da odredite vašu dnevnu dozu, koja će spojiti zdrav život i uživanje u ovoj rajskoj hrani.
Saveti stručnjaka
09:00h
Šaka voća - mera za bolje zdravlje

Još od ranog detinjstva, majke i bake su nas svaki čas nudile nekim voćem, kako bismo bili zdravi i ojačali svoje telo i imuni sistem. Istina je da voće predstavlja namirnice koje, manje-više, svi vole. Ipak, većina ljudi zaboravlja da neke vrste voća sadrže obilje šećera koje predstavljaju energetske materije, što za posledicu ima skupljanje masnog tkiva. U letnjim mesecima mnogi uživaju u lubenicama, trešnjama, jagodama, ali retko ko razmišlja i o količini voća koju pojede - kaže nutricionista Jovo Kneževic i dodaje - od osoba koje su svoju ishranu uglavnom bazirale na voću, evidentan je poremećaj lipidnog statusa, sa povišenjim holesterolom i trigliceridima.

Egzotično voće u manjim količinimaU prodavnicama zemalja zapadne Evrope, voće se prodaje na grame, a takav princip ima kako zdravstveno, tako i ekonomsko opravdanje. Količina voća koja stane u šaku sasvim je dovoljna za dnevne potrebe u dobrim nutrijentima (minerali, vitamini). Egzotično voće bi trebalo da bude zastupljeno u ograničenim količinama, jer za određene vrste naš organizam ne poseduje enzime da iskoristimo njihove nutrijente. Jezgrasto voće (badem, lešnik) predstavlja dobar izvor liposolubilnih vitamina, naročito vitamina E, vitamina B kompleksa, kao i neophodnih minerala: Fe, Ca, K, Mg, Zn, Se, P i slično. Kao takvo, poseduje sve karakteristike idealne užine - kaže Knežević.Oprezno sa dodacima ishraniVitamini se razlikuju po tome da li mogu da se rastvore u vodi ili u mastima. Liposolubilni vitamini se rastvaraju u telesnim masnoćama, ne izlučuju se iz organizma, već se deponuju. To može da obraduje one koji se neuredno hrane, ali i za njih može da predstavlja potencijalnu opasnost ukoliko preteraju sa vitaminskim dodacima. Knežević upozorava da povećane količine voća mogu dovesti do hipervitaminoze i pojave toksičnosti, odnosno niza zdravstvenih problema. Zato, jedite voće, a kao dodatak ishrani, koristite ga minimalno.Kad treba jesti voće?Klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutro. Sočni plodovi ne daju gradivne elemente organizmu. Voće je poželjno jesti umereno, i u određeno vreme u toku dana. Kada birate voće, birajte ga prema brzini kojom podiže nivo šećera u krvi - ističe Knežević.

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs