Devedesetih godina njene pesme slušale su se širom regiona, a mnogi su verovali da je pred njom karijera koja će trajati decenijama. Harizmatična, drugačija i prepoznatljiva, Ivana Olujić važila je za jednu od najtraženijih pevačica tog vremena. Nastupala je sa najvećim imenima narodne muzike, punila klubove i gradila ime na estradi bez velikih skandala.
Međutim, umesto da nastavi put ka vrhu, njen život krenuo je potpuno drugačijim tokom. Splet okolnosti doveo ju je u centar jedne od najvećih pravosudnih priča tog vremena. Provela je mesece u pritvoru, suočila se sa teškim optužbama, a iako je na kraju pravosnažno oslobođena, posledice svega što je proživela osećala je godinama kasnije.
Nakon pritvora usledili su ozbiljni zdravstveni problemi – šlog, borba sa karcinomom i hitna operacija žučne kese. Sve to ostavilo je dubok trag na njen život, zbog čega je odlučila da se zauvek povuče sa estrade i okrene potpuno drugačijem životnom putu.
Dani najveće slave i druženje sa legendama narodne muzike
Tokom karijere Ivana je sarađivala sa najvećim imenima domaće scene. Nastupala je širom Evrope, delila binu sa pevačima koje danas smatraju legendama i iz prve ruke upoznala svet estrade. Ipak, kako kaže, nikada sebe nije doživljavala kao njen sastavni deo.
- Ja sam radila u Nemačkoj turneju Dragane Mirković, kada je ona bila na vrhuncu. Pevala sam i sa Tomom Zdravkovićem, Tozovcem, Šabanom Šaulićem. Toma je bio jako fin, ali tužan čovek, delovao mi je jako nesrećno. Tozovac je bio jedan poem sa velikom širinom, interesantan, harizmatičan. A Šaban je bio zvezda, tako se i držao. Svi su oni bili zvezde. Žao mi je što se ne čujem s Draganom, nemam njen kontakt. Ona je izuzetna osoba, sigurna sam da bi se obradovala kad bi joj se javila. Ja sam novosadska pevačica, prva sam uvela turbo folk u grad. Nikad nisam bila preoterećena estradom. I nisam deo nje - priča Ivana za "Kurir", otkrivajući čime se sada bavi:
- Ja sam odlučila da više ne pevam, do te mere sam bila psihički uništena nakon svih nedaća u svom životu. Utehu sam našla u svom obrazovanju. Sada sam menadžer za odnose s javnošću. Napisala sam diplomski rad Komuniciranje u uslovima izolacije u Centralnom zatvoru. Inače sam predsednik Udruženja slikara LIKUM. Kada se zaželim muzike, snimim neku pesmu, poput pesme "Vuk", koju sam otpevala na tri jezika, srpskom, ruskom i engleskom.
Meseci iza rešetaka i borba da dokaže nevinost
Period pritvora ostao je jedna od najtežih epizoda u njenom životu. Iako je na kraju oslobođena svih optužbi, iskustva iz zatvora ostavila su trajne posledice. Posebno pamti ljude sa kojima je delila ćeliju i atmosferu koja je vladala iza zatvorskih zidina.
Bila je optužena za organizovani kriminal, da bi na kraju bila pravosnažno oslobođena optužbi.
- Ja sam bila u istrazi u pritvoru, zabranjen mi je bio kontakt sa svima osim sa onima s kojima sam bila u ćeliji. To je najvažnije u pritvoru s kim te stave u sobu. Bila sam sa ženom koja je osumnjičena za ratne zločine. To je bilo jako traumatično iskustvo. Njoj su doktori ustanovili akutnu psihozu. Držali su je u specijalnoj bolnici u okviru zatvora. Nisam mogla spavati mirno. Žene su dosta drugačije nego muškarci. Mi koji smo odgovarali za dela iz privrede, koji smo bili na Specijalnom sudu, to je više fensi priča.. Pored nje u pritvoru sam bila i s profesorkom iz Indeks afere, pomoćnicom ministra. Tu nije bilo nekih fizičkih obračuna. Bili smo jako često u medijima, pa smo s te strane imali privilegiju. Mediji su nas čuvali - rekla je Ivana nedavno u intervjuu za "Kurir" i dodala:
- Udarila sam jednom prilikom prst na nozi i odmah sam davala izjavu da me niko nije napao, jako se vodilo računa. S te strane nisam imala problem. Problem je bila ta zatvorenost i kad čoveku onemogućiš slobodu to ostavlja posledice zauvek. Od 2007. godine do 2008. sam bila u pritvoru. Ja i dan-danas imam osećaj kao da je to bilo juče. Ceo život znaš da nisi slobodan, da si samo jedno zrno u pesku i da možeš nastradati jako lako - smatra nekada čuvena pevačica.
Susreti sa ljudima o kojima je pričala cela Srbija
Boravak u pritvoru doveo ju je u kontakt sa ljudima čija su imena tada svakodnevno punila naslovne strane novina. Neke od tih susreta pamti i danas.
- U ćeliji do mene je bio Tojagić, čovek koji je osuđen zbog pokušaja ubista Zorana Đinđića. Bio je jako korektan. Predstavila sam mu se i pitala sam ga ima li me u nekim novinama. On mi je rekao lepo izgledaš, ima te u svim novinama. Videla sam ga samo jednom, kad su me odvodili, onda sam bacila pogled, on se zakačio za rešetku. On je negirao da ima veze sa zločinom, mada i nisam nešto puno ulazila u tu temu. Imala sam prilike da sretnem Legiju i Zvezdana, ali sa njima su bili strogo zabranjeni kontakti. Svačega je bilo u pritvoru. Ljudi sa margine, ljudi koji slome izlog da prežive zimu… - otkriva.
Karijera koja je mogla da bude mnogo veća
Iako je imala hitove koji su se nalazili u samom vrhu tadašnjih top-lista, Ivana danas kaže da nije iskoristila sve prilike koje su joj se pružale. Ipak, zbog toga ne oseća žaljenje.
Kaje se jedino što nije iskoristila sve šanse koje joj je život pružao, a bilo ih je mnogo.
- Napravila sam jako puno grešaka, ali se ne kajem. Nisam iskoristila sve šanse koje su mi ponuđene. Na primer moja pesma "Pusti me" je bila druga pesma na listama iza Cecinog "Beograda" 1997. Ja sam mogla da napravim mnogo ozbiljnu karijeru, ali jednostavno gušilo me je to sve. Sebe zaista nisam doživljala kao deo estrade. Moj život je do te mere bio dinamičan, bez obzira na sve teške trenutke, da ga ne bih menjala ni sa kim. Ja sam srela dosta svojih kolega koji su jako popularni, puni para, ali užasno nesrećni. Ja sam gradila karijeru, dok me je to zanimalo.
O Ceci nikada nije upoznala, ali jeste Arkana
Iako su u isto vreme imale velike hitove i bile prisutne na istoj muzičkoj sceni, Ivana nikada nije upoznala Cecu. Sa druge strane, sa Željkom Ražnatovićem Arkanom imala je nekoliko susreta.
- Ja nju nikad nisam upoznala, upoznala sam Arkana 1997. godine. On je bio sklon pevačicama i pre nje. Ne bih iznosila te detalje. Zvala sam ga jednom da pomogne slepoj devojčici i on joj je pomogao. Uslovno rečeno, malo smo se družili, ništa preblisko. Meni je on bio fascinantna figura kao muškarac, ali je nosio mrak u sebi. Ja sam to osećala i nisam želela da budem preblizu.
Šlog, rak i hitna operacija: Zdravstveni problemi nakon pritvora
Sve što je prošla tokom sudskog procesa i boravka u pritvoru ostavilo je ozbiljne posledice po njeno zdravlje. U godinama koje su usledile suočila se sa problemima koji su mogli da budu kobni, ali je, kako sama kaže, imala sreću da su lekari reagovali na vreme.
- Operisala sam žučnu kesu, sada sam dobro. Posle pritvora me napalo sve, od depresije do svega i svačega. Ja sam nakon izlaska iz pritvora dobila šlog, ali tranzitni, nisam imala posledice. To nije sve što me je zadesilo. Na kraju suđenja sam dobila rak, ali mi je otkriven u ranoj fazi, tako da sam s te strane imala sreće. Žučna kesa mi je pukla u Urgentnom centru. I tad sam imala sreće, lekari su odmah reagovali. Ja sam dobar čovek, zato me i Bog čuva - zaključila je.
(Stil/ Kurir)
