Tradicionalna kineska medicina ima holistički pristup, što znači da se osobama obraća pojedinačno – ne generalizuje problem, jeftina je i, u izvesnom smislu, lakša od zapadne medicine, budući da služi kao "preventivni pravilnik" o svakodnevnom ritualu negovanja duha i tela. Tradicionalni oblici lečenja drevne kineske civilizacije i dalje važe za alternativni pristup, iako je od strane Svetske zdravstvene organizacije zvanično priznata kao grana medicine.
Kineska medicina - OVDE saznajte kako da pročitate mapu zdravlja na licu!
Ovo je pet jednostavnih saveta o ishrani o kojima je pisala spisateljica i urednica Mika Ono u knjizi "Ancient Wisdom, Modern Kitchen: Recipes from the East for Health, Healing and Long Life" ("Drevna mudrost, moderna kuhinja: Recepti sa Istoka za zdravlje, lečenje i dug život"), u saradnji sa stručnjacima iz ove oblasti.
1. Lepota je u balansiranoj ishrani
Na Zapadu je "normalno" eliminisati određenu grupu namirnica, naročito masti i ugljene hidrate, ili održavati svoju ishranu na svega nekoliko istih stvari. Još gora situacija nastaje kada su te jednolične stvari brza hrana, ili samo meso, uz izbegavanje povrća i voća punih vitamina i minerala. TKM se zalaže za raznovrsnu ishranu, jer nijedna namirnica nije "štetna" po vaše zdravlje ili figuru, ali je treba konzumirati u optimalnoj meri. Jedna kineska poslovica glasi: "Kiselo, slatko, gorko, ljuto – sve mora da se proba". Hrana se, između ostalog, koristi da uspostavi ravnotežu između pojedinca i njegovih/njenih prirodnih ciklusa, kao i segmenata životnog okruženja. Vodite računa i da konzumirate određene namirnice "kad im je vreme", odnosno sezona, te kada su sveže i neprerađene.
Neka bolovi postanu prošlost - kineski i ruski iscelitelji preporučuju običnu aluminijumsku foliju!
2. Vodite računa o temperaturi hrane
Radi poboljšanja ravnoteže celog organizma, TKM savetuje da oni koji imaju tendenciju da jedu hladnu hranu i pikantne začine – tu naviku zamene konzumacijom toplih namirnica i blažih dodataka jelu. Ovo se ne odnosi samo na "fizičku temperaturu" hrane, već i na njeno dejstvo na organizam (na primer, kapi znoja koje cure dok jedete kari, navodi Oko). Na toplijem kraju spektra hrane nalaze se: đumbir, čili papričice, cimet, kurkuma, oraščići, praziluk i orasi. Tople namirnice su naročito pogodne tokom zime. Slično tome, ljudima koji imaju tendenciju da jedu vruću hranu ili rade i borave u jako toplom okruženju, savetuje se da konzumiraju hranu koja pripada "hladnijem kraju" spektra, a to su: hladna nana, citrusi, tofu, mleko, zelena salata, celer, krastavac i paradajz.
3. Šarenilo na trpezi
Nevezano za slatke i slane šarene spacijalitete čije su boje dobijene veštačkim putem, u svetu prirodnih namirnica, Tradicionalna kineska medicina uči ljude kako da konzumiraju hranu raznih boja: ljubičasta – patlidžan, crvena – paradajz, zelena – spanać, narandžasta – šargarepa, žuta – limun... Vodeći računa o ovom izobilju "u bojama duge", kineska terapija transformiše ono što se na Zapadu često svrstava u dve kategorija: voće i povrće, posmatrajući ih kompleksnije. Naučne studije su povezale fitohemikalije u boji biljnih namirnica sa zdravim efektima. Na primer, crveni paradajz, paprika i lubenica sadrže likopen (povezan sa prevencijom raka), narandžasta i žuta voća kao što su skvoš, šargarepa i kajsija poseduju beta karoten (može da smanji rizik od raka i srčanih bolesti), beli i crni luk sadrže niz sulfida (u borbi protiv bakterija i raka, a za jačanje imunog sistema).
4. Sirova hrana nije uvek bolja od termički obrađene
Pod pretpostavkom da birate prirodnu, uglavnom organsku hranu, Tradicionalna kineska medicina preporučuje drugačiji pristup u kuhinji. Prema ovom predanju, hladna, sirova hrana poput salata je posebno teška za probavu i treba je jesti umereno. Kuvana hrana se smatra izuzetno korisnom za svakoga ko se zbog neke bolesti oseća slabo, u trudnoći ili poodmaklom dobu, jer termička obrada može pomoći oslobađanju hranljivih materija i olakšavanju njihove apsorpcije.
Nije svako povrće zdravo sirovo - kuvanje uvećava količinu kalcijuma u spanaću!
5. Jedite dok niste 70 procenata "puni"
Istočnoazijska tradicija u svemu naglašava umerenost, te ključ za zdravlje i dugovečnost nije samo u raznim vrstama hrane, već i u količini. Kineska poslovica kaže: "Za dug život, jedite dok ste 70 odsto puni", a sličnu krilaticu imaju i Japanci imaju sličan maksimu, premda se kod njih broj procenata odnosi na 80. Prejedanje je nepotrebno opterećivanje organizma, naročito digestivnih organa.
