2001. godine imao sam tačno 200 kilograma. Nisam bio u fazonu da samo ležim i jedem, ne! Isprobavao sam razne dijete u želji da smršam, ali nije bilo uspeha.
Svaka dijeta koju sam isprobavao završavala se na isti način: pratio bih dijetu do kraja, smršao bih nekoliko kilograma, a onda je moja volja popuštala i kilogrami bi mi se vratili vrlo brzo.
Ali kada sam shvatio te 2001. godine da imam 200 kilograma, nešto se promenilo. Odlučio sam da promenim svoj život. Bacio sam se na proučavanje hormona, hrane, enzima, nutricionizma, hemijskog sastava proizvoda i td.
Naučio sam da održivo gubljenje težine nije u brojanju kalorija, već u stvaranju odgovarajućeg hormonskog okruženja u vašem telu koje pogoduje gubitku težine. Pošto stres i emocionalni problemi mogu izazvati nepovoljno hormonsko okruženje, to pitanje treba rešiti iz uma i tela. Moramo da zauzmemo holistički pristup koji posmatra naš psihološki i emocionalni život, koliko i šta i kada jedemo.
U periodu od dve i po godine izgubio sam 100 kilograma, bez dijete. Imam istu težinu već više od 10 godina i još uvek ne držim dijetu. Jedem šta god hoću, kad god želim.
Ovo su bile ključne tačke - odluke zbog kojih sam smršao:
1. Prestao sam sa dijetom i počeo da hranim svoje telo.
Kroz istraživanje sam saznao da je moje telo hronično gladovalo određenim ključnim hranljivim sastojcima, kao što su omega-3 masne kiseline, živa hrana i visokokvalitetni proteini. Pobrinuo sam se da sebi dam što je moguće više zaista kvalitetnih hranljivih materija. Da sam želeo nezdravu hranu poput slatkiša, čipsa ili pice, jeo bih ih kad god sam hteo, bez oklevanja. Na kraju sam izgubio ukus za svu nezdravu hranu pošto je moje telo naučilo da preferira visokokvalitetnu hranu bogatu hranljivim materijama.
2. Stabilizovao sam varenje.
Otkrio sam da je jedan od razloga zašto sam toliko gladovao za hranljivim materijama taj što su moji probavni procesi bili ugroženi, tako da nisam mogao efikasno da izvučem hranljive materije iz hrane koju sam jeo. Problemi sa varenjem takođe mogu izazvati upalu, a hormoni upale stavljaju naša tela u režim skladištenja masti. Počeo sam da jedem puno fermentisane i kultivisane hrane, i da uzimam probiotike i digestivne enzime da bih normalizovao varenje.
3. Dobio sam CPAP aparat za apneju u snu.
Apneja u snu je stanje koje pogađa mnoge ljude sa prekomernom težinom. On stvara hormonsko okruženje u telu koje podstiče povećanje telesne težine izazivajući povišene nivoe kortizola, što dovodi do žudnje za brzom hranom i insulinske rezistencije. Apneja u snu se lako leči CPAP aparatom. Mašina vam ubacuje vazduh u nos i usta kako bi vam dušnik bio otvoren, tako da možete bez problema da prespavate celu noć.
Većina ljudi koji imaju apneju za vrijeme spavanja i ne znaju da je imaju, iako bi ljudi sa kojima žive znali, jer ljudi sa apnejom za vreme spavanja hrču veoma glasno. Ispostavilo se da sam imao jedan od najgorih slučajeva apneje u snu koji su moji tehničari za proučavanje sna ikada videli. Od trenutka kada sam nabavio CPAP aparat, počeo sam da imam više energije i manje žudnje za brzom hranom. I težina je počela da se topi.
4. Počeo sam da koristim vežbe uma i tela da smanjim stres.
Baš kao i apneja u snu, stres uzrokuje povišene nivoe kortizola i inflamatornih hormona. Ovi hormoni dovode do stalne žudnje i stavljaju vaše telo u režim hroničnog skladištenja masti. Mnogi ljudi ne shvataju koliko je važno naučiti kako da smanje stres. Počeo sam da meditiram i vizualizujem svako jutro, za šta sam otkrio da je izuzetno efikasan za smanjenje stresa.
5. Stvorio sam mnogo održiviji život.
Takođe sam smanjio troškove, preselio se u pristupačniju kuću i počeo da uzgajam neku svoju hranu. Moj život je bio mnogo održiviji i osećao sam se smirenije. Volela sam da znam da kad god sam gladna mogu da izađemu dvorište i pojedem nešto sveže i puno vitamina.
6. Radio sam na nekim važnim emocionalnim pitanjima.
Neki ljudi se osećaju sigurnije sa dodatnom težinom na svom telu. Kao da telo zapravo koristi težinu kao tampon od sveta. Bio sam u toj situaciji i znao sam da moram da rešim emocionalne probleme zbog kojih se moje telo oseća nesigurno. Počeo sam da radim prakse vizuelizacije koje su pomogle da se razreše traume iz prošlosti i da se moje telo oseća sigurnije u oslobađanju od težine.
Tokom godina sam otkrio da 65-70% klijenata sa kojima radim koristi težinu kao vid zaštite. Ja to zovem „emocionalna gojaznost“. Kada se bavite problemima koji uzrokuju emocionalnu gojaznost i prekinete vezu da je masnoća jednako bezbedna, telo je mnogo spremnije da se oslobodi težine. Nakon što sam prekinuo ovu asocijaciju i težina više nije služila svrsi - to jest, oklop od masti više me nije činio sigurnijim - težina je nestala.
7. Detoksikovao sam svoje telo.
Nakon što sam izgubio oko 80 kilograma, počeo sam mnogo da istražujem o toksinima i kako telo obrađuje i nosi se sa toksičnim hemikalijama. Ispostavilo se da telo koristi masne ćelije za skladištenje viška toksina. Shvatio sam da je poslednjih 20 kilograma viška koje je moje telo držalo zato što je to bilo skladište nakupljenih toksina. Počeo sam da živim ono što zovem „detoksikacioni stil života“. U suštini, počeo sam da ispiram svoje telo sa puno alkalnih tečnosti, poput vode sa limunovim sokom ili jabukovim sirćetom, zelenim sokovima i puno salata i klica. To je bilo dobro, jer sam poslednjih 20 kilograma izgubio mnogo brže nego prvih 20 kilograma, tako da je stopa mog gubitka težine nastavila da se ubrzava do samog kraja.
Poslušajte šta vam kažem: smanjite stres i smanjićete kilažu.
