Iz zaborava je izvučen tef (poreklom iz Etiopije), na velika vrata u ishranu su ulazile kinoa i čija, u koje se svet naprasno zaljubio, a proso, heljda, kukuruz, kesten… više nisu smatrani za sirotinjsku hranu već za – zdravu.
LCHF brašno
Finim mlevenjem koštunjavih plodova i semenki dobija se LCHF brašno. Misli se na badem, lešnik, orah, susam, lan, suncokret, seme bundeve (golica)… Ukoliko sami pravite brašno od ovih plodova, treba da imate na umu da mlevenje mora biti lagano i ne duže od 15 sekundi, pa onda napravite pauzu, opet meljite… i tako ukrug dok ne dobijete brašno. Ukoliko meljete bez pauza, dobićete maslac.
Bademovo brašno – obilje proteina i biljnih vlakana, ali i povišen nivo omega 6 masnih kiselina, zato ovo brašno koristite umereno.
Lešnikovo brašno – bogato mastima i proteinima. Ima predivan ukus, savršeno je za fine kolače.
Kokosovo brašno – odlično za dijabetičare (nizak glikemijski indeks) i one koji pate od opstipacije (obilje vlakana).
Bundevino brašno – bogato cinkom, proteinima i vlaknima. Zelenkaste je boje.
Laneno brašno – nažalost, lako užegne ako se ne drži na hladnom. Bogato je omega-3 masnim kiselinama i biljnim vlaknima. Ima malo gorkast ukus.
Susamovo brašno – sadrži dva jaka antioksidansa, sezamol i sezamolin, što doprinosi dugom veku čuvanja s neizmenjenim svojstvima. Bogato je kalcijumom i vitaminom E, nazvanim i vitamin mladosti. Slatkastog je ukusa.
Poslednjih godina prošlog veka počinje nova tema u vezi sa zdravom ishranom. U fokusu su bile žitarice i pseudožitarice koje imaju osam amino-kiselina, mnoštvo minerala i vitamina i koje su – bez glutena.