Puno maslaca, jaka hrana, ali i vino i uživanje, a na kraju se ipak čini da su oni mršavi i elegantni. Otkud to? Kao rešenje nudi se nekoliko odgovora, koje možete pronaći u nastavku.
Ne suzdržavaju se
Francuzi ne idu na dijete, ili makar to čine vrlo retko. Oni se ne vode principom da nešto ne sme da se jede, već konzumiraju ono što im prija, a baš zbog toga što se ne lišavaju ničega, mala je verovatnoća da će preterati u nečemu. Njihovo način ishrane predstavlja balans po pitanju različitosti sastojaka i oni nemaju žudnje da preteruju u nečemu što im je stalno dostupno.
Obroci su uvek za stolom
U Francuskoj ne postoji koncept hrane koja se jede usput, već svaki obrok zaslužuje sedenje za stolom i posvećivanje pune pažnje isključivo namirnicama ispred sebe. Oni ne gledaju televiziju dok jedu, tako da se ne prejedaju, već se trude da provedu svaki trenutak sa porodicom i uživaju u svakom zalogaju.
Vrlo su vokalni u vezi sa viškom kilograma
Ovo je nešto vrlo specifično za njih što se ne bi dopalo baš svakome, ali Francuzi su veoma samosvesni po pitanju zdravlja i jasno stavljaju do znanja porodici i prijateljima da su se ugojili. Njihovo rezonovanje je da je bolje nekome skrenuti pažnju da se ugojio par kilograma i da treba da obrati pažnju na zdravlje, nego da se zapusti.
Ručak je najveći obrok dana
U Francusoj, ručak je najobilniji obrok u toku dana i to se odnosi na ljude svih uzrasta. Deca dolaze iz škole da ručaju, pa čak i zaposleni roditelji svraćaju kući ako su u mogućnosti, jer se pojedine prodavnice zatvaraju na sat vremena u toku dana baš iz ovog razloga. Zbog obilnijeg ručka, oni obično imaju manju večeru, lakšu za varenje i retko kada žude za gomilom kalorija pred spavanje.
Vode računa odmalena
Sve ono što odrasli ljudi primenjuju po pitanju ishrane, zapravo su učili od malena. Po zakonu, u Francuskim školama deci mora da se posluži glavno jelo sa prilogom, neki mlečni proizvod i predjelo ili desert. Zabranjeno je da škole imaju automate sa brzom hranom i gaziranim pićima, dozvoljena je samo voda.
Decu uče da prvo druge ponude vodom pre nego što je sipaju sebi, da podele kamember i bagete, jer ih to uči zajedničkom uživanju u hrani. Ručak mora da traje barem pola sata, a u pojedinim školama to ide čak i do dva sata, tako da deca imaju vremena da sednu, druže se i uživaju u konkretnom, izbalansiranom obroku.
