U početku su bobice (sa stanovišta biologije kivi je upravo bobica) aktinidije bile male i kisele. Početkom 20. veka baštovan je doneo kivi iz Kine na Novi Zeland i temeljno se bavio uzgojem. Trebalo je oko 30 godina da se neugledne kisele bobice pretvore u ono što danas zovemo kivi.
Bobica svoje ime duguje sličnosti sa simbolom Novog Zelanda - pticom kivi. Vitaminski sastav bobica nije ništa manje zanimljiv od istorije njihovog porekla.
Zašto bi kivi trebalo dodati u ishranu (bar tokom hladne zimske sezone), otkrivamo u nastavku.
Pulpa kivija sadrži enzim aktinidin. Neophodan je za razgradnju proteina i olakšavanje probave hrane. Pored aktinidina, varenje pomažu i voćne kiseline kojima je voće takođe bogato. Ovo je posebno važno kada u stomaku nema dovoljne proizvodnje hlorovodonične kiseline. U kineskoj medicini kivi se vekovima koristi za normalizaciju rada digestivnog trakta i smanjenje rizika od bubrežnih kamenaca.
Kivi je plod kineske zeljaste loze Actinidia.
