Grašak je najkorisnije i najlekovitije povrće. U stvari, grašak sadrži gotovo sve neophodne minerale i vitamine. Možda ćete se iznenaditi kada saznate da jedna šolja graška ima 8,5 grama proteina, što je više nego dvostruko proteina od kašike putera od kikirikija. Šoljica kuvanog graška takođe ima 9 grama vlakana, čime vam pomaže da se osećate sito.
Postojao je u doba neolita, a u Evropu je stigao u vreme velikih seoba sa Istoka početkom srednjeg veka. Danas je široko rasprostranjena namirnica na celoj planeti, mada najbolje uspeva u predelima sa vlažnom i prohladnom klimom.
U grašku dominiraju ugljeni hidrati i vlakna oblika galaktana, glukuronske kiseline, fruktoze, glukoze, kao i drugih jedinjenja.
Poseduje visok sadržaj proteina zahvaljujući kvržicama u korenu, u kojima se nalazi određena vrsta bakterija azotofiksatora koje vežu azot iz vazduha i pretvara ga u korisne aminokiseline, a dalje u proteine. Poseduje još i masti i lecitin, sastojke važne za dobro funkcionisanje nervnog sistema.
Sveži plod sadrži zavidne količine vitamina C i E.
Moćni puter od kikirikija: Kad saznate šta sve može, stalno ćete ga jesti! (RECEPTI)
Ovi vitamini značajni su jer učestvuju u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti. Očuvanju zdravlja pomaže i obilje vitamina, minerala, vlakana i drugih korisnih sastojaka. Kao izvrstan izvor vitamina K pomaže zdravlju kostiju i kardiovaskularnog sistema.
Ovaj vitamin aktivira osteokalcin koji pomaže ugradnji kalcijuma u kosti, a istovremeno održava normalnu gustinu krvi. Kao izvor folne kiseline i vitamina B6 sprečava nakupljanje homocisteina, sastojka, koji narušava vezivanje kolagena u kostima, što može uzrokovati osteoporozu i aterosklerozu.
Grašak poseduje i sastojke koji pomažu u prevenciji nastanka karcinoma, gde posebno mesto zauzima vitamin C kao antioksidans.
On štiti DNA od oštećenja, pomaže organizmu da se oslobodi od toksičnih sastojaka dospelih iz životne sredine, pojačava imunološke funkcije i inhibira, odnosno koči stvaranje kancerogenih materija u organizmu, kao što su, na primer, nitrozamini koji se stvaraju u dimu cigareta ili roštilja.
U grašku je prisutan i betakarotin, odnosno vitamin B, koji pomaže u sprečavanju raznih oblika karcinoma, ali i nastanka srčanih oboljenja. Ova namirnica je dobar izvor i gvožđa, minerala neophodnog za izgradnju krvnih ćelija.
Inače, opna graška sadrži teško svarljiva jedinjenja vlakana i pektinskih materija, zbog čega se preporučuje korišćenje osušenih plodova u obliku brašna ili kao supa ili kaša.
U narodnoj medicini brašno graška koristi se i u obliku vlažnih i toplih kašastih obloga za lečenje osipa po koži i čireva.
Sa druge strane, osobe koje imaju želudačne i crevne tegobe treba da izbegavaju osušene plodove, jer oni izazivaju nepoželjno stvaranje kiseline i nadimanje.
Bubrežni bolesnici takođe treba da izbegavaju osušene plodove zbog velikog sadržaja proteina, ali zato bez straha mogu da uživaju u jelima od mladog graška bez soli. Istovremeno, zbog prisustva purina, osušeni plodovi nisu preporučljivi ni za osobe sa gihtom.
Održava normalno zdravlje srca i krvih sudova
Postoje brojni razlozi zbog kojih grašak može pomoći u održavanju zdravlja srca: jedan od njih je velika količina vlakana. Pokazalo se da hrana bogata vlaknima poboljšava nivo lipida u serumu, kao i da smanjuje krvni pritisak i upalu. Sadržaj minerala u grašku, uključujući kalijum, magnezijum i kalcijum, takođe podržava zdravi krvni pritisak. Osim toga, grašak sadrži vitamin C, karotenoide i flavonole koji takođe podržavaju zdravlje srca.
