Jedna od najvećih dilema vezanih za rak jeste pitanje zašto ga neki ljudi dobiju, a drugi ne, uprkos očigledno različitim životnim stilovima. Na primer, čovek koji je vodio zdrav život oboleo je od raka, dok je njegov komšija, koji je ceo život pio i pušio, doživeo duboku starost i preminuo u 85. godini. Doktorova objašnjenja u samo dve rečenice često deluju poražavajuće: istina o raku leži u kombinaciji gena, okruženja i životnih navika.
Svesnost o raku i paradoksi terapija
Istraživanja pokazuju da tradicionalne terapije raka produžavaju život u proseku za dve godine. Te dve godine često su ispunjene nadom da se smrt može sprečiti, ali i agonijom uzrokovanom terapijama. Uprkos velikim ulaganjima u istraživanje, naučnici sve češće postavljaju novo pitanje: zašto svi ljudi nemaju rak, odnosno zašto ga neki nikada ne razviju?
Složenost našeg tela i DNK greške
Naše telo svakodnevno prolazi kroz proces regeneracije i deljenja ćelija, gde dolazi do grešaka u kopiranju DNK. U proseku, prilikom svakog deljenja ćelije, dogodi se oko 120.000 grešaka. Većina grešaka je bezopasna, ali ključna greška može izazvati abnormalan rast ćelija, što dovodi do nastanka raka. Do sada je identifikovano preko 200 različitih vrsta raka, čija brzina razvoja zavisi od vrste mutacije.
Faktori koji povećavaju rizik od raka
Pet ključnih spoljnih faktora koji doprinose mutacijama DNK i povećavaju rizik od raka su:
- Preterano sunčanje, posebno u mlađoj životnoj dobi.
- Pušenje.
- Debljina.
- Izloženost zračenjima i hormonske terapije.
- Konzumacija prerađene hrane i nedovoljan unos vlakana.
Genetika i "geni dugovečnosti"
Naučnici su otkrili specifične genetske markere, poznate kao "geni dugovečnosti," koji omogućavaju ćelijama brži oporavak od biohemijskih oštećenja. Ljudi sa ovim genima imaju samo 11% verovatnoće da će razviti rak, dok kod ostalih ta verovatnoća iznosi između 40% i 60%.
Rak: paradoks života i smrti
Primera koji izazivaju pitanja ima mnogo: pušač koji nikada nije dobio rak, ali njegova supruga, koja nikada nije pušila, obolela je. Ove sudbine pokazuju složenost bolesti koja nije uvek povezana sa životnim navikama, već i sa naslednim predispozicijama.
Uticaj okruženja na naše zdravlje
Naše svakodnevno okruženje, od hemikalija u fiskalnim računima do plastičnih kutija za hranu, dodatno doprinosi ovom problemu. Na primer, materije koje se nalaze u termalnom papiru i plastici mogu povećati rizik od raka i drugih bolesti.
