Poznato je da smo skoro u potpunosti napravljeni od ćelija, koje obezbeđuju funkciju našeg srca, mozga, pluća, mišića i još mnogo toga. Ali i naše ćelije se suočavaju sa preprekama koje im izaziva ćelijski stres.
Lekar integrativne i funkcionalne medicine Marko Menolascino kaže da se ćelijski stres definiše kao stres koji nastaje unutar samih ćelija, kada na njih negativno utiču spoljni i unutrašnji faktori, koji ugrožavaju njihovu sposobnost da efikasno funkcionišu.
„Mnogi od ovih uzroka su van naše kontrole, kao što su starost i okruženje“, rekao je dr Menolascino i dodao:
„Ali, sa druge strane, postoji i nešto što možemo da kontrolišemo, a to je ishrana, vežbanje kao i san. Najveći i najčešći faktori koji doprinose stresu ćelija su slobodni radikali, koji se povećavaju s godinama, lošim izborom načina života i nekim zdravstvenim problemima“.
Prema mišljenju dr Menolascina, „ćelijski stres se svodi na mitohondrije koje je najbolje zamisliti kao elektrane koje daju energiju potrebnu za funkcionisanje čitavog tela. Kad su ćelije pod stresom, taj energetski sistem postaje ugrožen, ali ako imaju pomoć ciljanih antioksidansa, mitohondrije mogu da budu ključ za savršeno zdravlja“.
On kaže da, mitohondrije, osim što stvaraju ćelijsku energiju, one stvaraju i slobodne radikale koji, kad se akumuliraju u organizmu, mogu takođe da izazovu oksidativni stres koji može da ubrza proces starenja i utiče na naše zdravlje. Da bi se to sprečilo, ključnu ulogu imaju antioksidansi.
„Antioksidansi su sunđeri koji brišu ove suvišne slobodne radikale tako da imate optimalnu proizvodnju energije bez neželjenih efekata slobodnih radikala“, rekao je dr Menolascino.
Trebalo bi imati u vidu da se njihov nivo s godinama smanjuje, i to je razlog zbog kog je neophodno povećati unos hrane bogate antioksidansima kako starimo. „Svako bi trebalo da zna da svaka ćelija u našem telu ima fabriku energije poznatu kao mitohondrije. Kada mitohondrije mogu efikasno da obavljaju svoj posao, sa što manje slobodnih radikala koji ih ometaju, imamo zdrave ćelije“, kaže doktor.
On dodaje da njemu, kao lekaru i naučniku, nije teško da vidi znake nezdravih ćelija, jer svakodnevno posmatra različite krvne analize, markere upale, nivo toksičnosti, oštećenja prouzrokovana slobodnim radikalima.
„Ipak, najefikasnije mogu da procenim zdravlje nečijih ćelija kada čujem kakve su mu životne navike i nivo energije na dnevnoj bazi, seksualna želja i funkcija, aktivnosti, obrasci spavanja ili raspoloženje“, kaže dr Menolascino.
