Koronarna bolest – koronarna arterijska bolest ili ishemijska bolest srca je vodeći je uzrok smrti širom sveta, kako kod muškaraca tako i kod žena.
Koronarna bolest nastaje zbog smanjenog protoka krvi kroz srčane (koronarne) arterije.
Napreduje polako, i često bez simptoma. Ali postoji mnogo toga što možete učiniti kako bi sprečili i lečili koronarnu bolest.
Zdrav stil života može imati veliki uticaj na zdravlje kradiovaskularnog sistema.
Čestice kalcijuma koje dospeju u plak, čine ga lomljivim, koji pod određenim uticajem može da napukne i ošteti zid krvnog suda.
Delići koji se otkinu kruže kroz krvotok, a oštećenje, koje su izazvali, pokreće zgrušavanje krvi. Krvni ugrušak koji nastaje kreće se krvotokom sve dok ne dođe do dela krvnog suda gde će se zaustaviti kako bi isti začepio.
Delovi krvnih sudova iza začepljenja više ne mogu obavljati svoju funkciju, odnosno snabdevati organe kiseonikom i hranjivim materijama.
Takvo stanje naziva se ishemija, te ukoliko potraje duže vreme može uslovljavati odumiranje pojedinih delova organa.
To je infarkt.
Istraživanja su pokazala da će vežba, zdrava ishrana puna voća, povrća i žitarica, smanjiti rizik od srčanih bolesti – čak i ako ste genetski predisponirani za tu bolest.
SIMPTOMI KORONARNE BOLESTI
Simptomi mogu biti vrlo primetni, međutim, moguće je i nemati simptome ili su oni slabo izraženi. Stoga, mnogi nisu ni svesni svoje bolesti, posebno u ranoj fazi.
Najčešći znak je bol u grudima ili nelagodnost, a ona je uzrokovana time što srce ne dobija dovoljno krvi ili kiseonika, i razlikuje se od osobe do osobe.
Druge vrste simptoma koronarne bolesti mogu uključivati:
- Osećaj „težine“ ili pritiska u predelu srednjeg dela grudnog koša
- Bolovi ili ukočenost u grudnoj kosti, vratu, rukama, stomaku ili gornjem delu leđa
- Nedostatak daha i umor prilikom fizičke aktivnosti
- Opšta slabost
Danas znamo da su upala i simptomi bolesti srca povezani i sa oštećenjem od slobodnih radikala i nivoom antioksidansa u telu.
U SMANJENJU KRVNOG PRITISKA ILI NIVOA HOLESTEROLA, DVA FAKTORA KOJI PRIDONOSE BOLESTI KORONARNIH ARTERIJA, MOŽE POMOĆI:
1. Alfa-linoleinska kiselina (ALA)
Alfa-linoleinska kiselina je tip omega-3 masnih kiselina koja se nalazi u biljkama. Izvori iz hrane su: lanene semenke i laneno ulje, ulje uljane repice, soja i sojino ulje, semenke bundeve i bundevino ulje, tofu, orasi i orahovo ulje.
Alfa-linolenska kiselina može pomoći kod delovanja lekova za sniženje holesterola. Ljudsko telo ALA uglavnom koristi za dobijanje ćelijske energije.
2. Artičoka smanjuje holesterol i trigliceride
Artičoka se koristi kod poremećaja varenja, nadutosti, povećanog nivoa masti u krvi, deluje kao blag diuretik, a utiče i na smanjenje količine uree u krvi.
Primenjuje se kod lečenje ateroskleroze, jer dovodi do smanjenja nivoa holesterola i triglicerida u krvi.
Artičoka je dobar izvor folne kiseline i vitamina B, C i K., kao i minerala bakra, kalcijuma, gvožđa, kalijuma, magnezijuma i fosfora. Sadrži antioksidanse cinarin, silimarin, kofeinsku i feruličnu kiselinu, te u manjim količinama beta karoten, lutein i zeaksantin.
Upravo cinarin i seskviterpen-lakton iz artičoke zaslužni su za njen povoljan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova.
Oni sprečavaju oštećenje sudova, anginu pektoris, infarkt srca i moždani udar.
Artičoka će smanjiti loš holesterol i podići nivo dobrog HDL holesterola.
3. Beta-sitosterol protiv kardiovaskularnih bolesti
Beta-sitosterol je jedna od sterola koji dolaze iz biljaka – fitosteroli, a njih možete pronaći u: pšeničnim klicama, kukuruznom ulju, soji i kikirikiju.
Fitosteroli poboljšavaju profil serumskih lipida i time smanjuju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Beta-sisterol je takođe dostupan kao dodatak ishrani.
4. Flavonoli za bolju funkciju krvnih sudova
Flavonoli, podgrupa flavonoida, posebno su zanimljivi savremenoj medicini. Istraživanja pokazuju da se kod ispitanika koji su pili kakao sa visokim nivoom flavonola značajno smanjio krvni pritisak i za 47 odsto poboljšala funkcija krvnih sudova.
Kakao pomaže zdravlju na sledeće načine:
- kao antioksidans štiti organizam od uticaja slobodnih radikala
- smanjuje stres
- štiti od bolesti srca i krvnih sudova
- pomaže u regulaciji krvnog pritiska
- štiti od arteroskleroze
- štiti od mnogih vrsta raka
- odličan je izvor gvožđa za organizam
- reguliše nivo šećera i holesterola u krvi
- podstiče bolje pamćenje i koncentraciju
- poboljšava funkcionisanje imunog sistema organizma
5. Koenzim Q10 za jačanje srčanog mišića
Koenzim Q10 se još naziva ubikinon i prirodno se javlja u organizmu. Ljudski organizam ima sposobnost sinteze koenzima Q10, ali se ona smanjuje posle 30. godine.
Kao posledica smanjene produkcije ovog koenzima dolazi do smanjenja energetskih procesa u organizmu, što se najviše primećuje u srčanom radu.
Poznat je kao antioksidans, jer usporava procese koji dovode do oštećenja i starenja ćelija i tkiva.
Sa godinama se proizvodnja koenzima Q10 smanjuje čak do 80%.
Doprinosi i regeneraciji vitamina E, jednog od najrasprostranjenijih antioksidanasa.
Potvrđena dejstva koenzima Q10 na srčani mišić su:
- smanjenje rizika za nastanak ateroskleroze, suženja krvnih sudova,
- pozitivan uticaj na poremećaje srčanog ritma (aritmije),
- jačanje oslabljenog srčanog mišića,
- povećanje snage srčane kontrakcije,
- smanjenje rizika od razvoja i posledica angine pektoris i infarkta,
- smanjenje rizika kod operacija na srcu (bajpas, srčani zalisci)
Smanjena koncentracija koenzima Q10 dovodi do slabljenja imunog sistema, malaksalosti, slabosti, akumulacije masnih naslaga.
Naučnici nemaju precizan odgovor o načinu delovanja koenzima na poboljšanje rada srca, ali ističu da je bogat antioksidansima, i ne ostavlja neželjene efekte na drugim organima.
Ishrana igra ogromnu ulogu u prevenciji koronarnih oboljenja.
