Ostatak starosti, većina nas će provesti u bunilu i senilnosti, dok postajemo balast na ramenima sopstvene dece i unuka.
80% ljudi, prema statistikama, do kraja života dobiju ili Parkinsonovu bolest ili rak ili se u starosti razbole od artritsa. Ipak, od nečega se mora umreti, zar ne?
Samo srećnih 20% ljudi na planeti, umre od starosti.
Najveće zlo je što se tokom godina toliko ulenjimo da svoje telo dovedemo do bolesti. Što smo više statičniji, to veću štetu nanosimo sebi.
Starost nam se svodi na banalne stvari: jedi ukusno i dobro se naspavaj. Intelektualni rad se svede na ukrštene reči.
Čovek, a da to ne primeti, postaje glup, ili se čak potpuno pretvara u tiranina, povećavajući jaz između sebe i sveta oko sebe. Postaje neprijateljski, gluv i slep na poziv voljenih; gubi fizičku i intelektualnu formu; pati memorija i sposobnost razmišljanja. I postepeno se čovek udaljava od stvarnog sveta, stvarajući svoj, često surovi i neprijateljski, bolni svet mašte...
Demencija pre svega preti onima koji su živeli svoj život bez promene stavova.
Demencija nikada ne dolazi iznenada. Demencija nije ludost ili čak mentalni poremećaj, a sigurno nije bolest. Stoga je neverovatno teško pratiti njegov početak. Tokom godina napreduje, stičući sve više i više moći nad čovekom. Činjenica da je sada samo preduslov u budućnosti može postati plodno tlo za klice demencije.
NE PROPUSTITE
Evo nekoliko znakova da vam preti demencija:
1. Postali ste osetljivi na kritiku, dok sami prečesto kritikujete druge.
2. Ne želite da učite nove stvari.
3. Često kažete: „Ali pre“, odnosno sećate se i nostalgični ste za starim danima.
4. Spremni ste da o nečemu razgovarate sa zanosom, uprkos dosadi u očima sagovornika.
5. Teško vam je da se koncentrišete kad počnete da čitate ozbiljnu ili naučnu literaturu. Loše razumete i pamtite ono što ste pročitali.
6. Počeli ste da razgovarate o pitanjima u koja nikada niste bili upućeni.
7. Od dva filma - delo kultnog reditelja i popularni filmski roman / detektivska priča - vi odabirete ovaj drugi. Zašto se naprezati? 8. Uvereni ste da bi se drugi trebali prilagoditi vama, a ne obrnuto.
9. Mnoge stvari u vašem životu prate rituali. Na primer, ne možete piti jutarnju kafu iz bilo koje druge šolje, osim iz vaše omiljene, bez prethodnog hranjenja mačke i listanja jutarnjih novina.
10. Ponekad primetite da nekim svojim postupcima mučite druge i to bez zlonamerne, već jednostavno zato što mislite da je to tačnije.
Kako da izvežbate mozak:
1. Počnite da učite nešto svake dve ili tri godine. Naravno, ne morate ići na fakultet, ali možda ćete pohađati kratkoročni kurs jezika ili neki muzički instrument.
2. Okružite se mladim ljudima. Od njih uvek možete pokupiti svakakve korisne stvari koje će vam pomoći da uvek ostanete moderni.
3. Ako već dugo niste naučili ništa novo, možda jednostavno niste tražili?
4. S vremena na vreme rešavajte intelektualne probleme i položite sve moguće testove, a sve to možete naći na internetu.
5. Stalno učite strane jezike. Čak i ako ih ne govorite i jezik ne naučite pravilno, potreba za redovnim pamćenjem novih reči pomoći će vam da istrenirate pamćenje.
6. Raste se ne samo prema gore, već i prema unutra! Izvadite stare udžbenike i povremeno se prisećajte školskog i univerzitetskog programa!
7. Bavite se sportom! Redovna fizička aktivnost pre i posle sede kose zaista vas spasava od demencije.
8. Često trenirajte pamćenje, prisiljavajući se da pamtite stihove koje ste nekada znali napamet, plesne korake, programe koje ste naučili na institutu, brojeve telefona starih prijatelja i još mnogo toga - svega čega se možete setiti.
9. Prekini navike i rituale! Što se vaš sledeći dan više razlikuje od prethodnog, to je manja verovatnoća da ćete „popustiti“ i doći do demencije. Vozite se na posao po različitim ulicama, odreknite se navike naručivanja istog jela, radite ono što nikada niste znali
10. Dajte više slobode drugima i učinite što više sami. Što više spontanosti, to više kreativnosti. Što više kreativnosti imate, duže ćete zadržati svoj um i inteligenciju!
