Pravilna ishrana i dijeta mogu da zaštite mozak od mentalnih oštećenja. Zato je preporuka da se što više jede hrana koja ima holin i druge hranljive sastojke koji jačaju mozak i to kao deo svakodnevne uravnotežene ishrane kako bi se umanjio rizik od demencije što je više moguće.
U nedavnom radu objavljenom u časopisu „American Journal of Clinical Nutrition“, istraživači sa Univerziteta u istočnoj Finskoj utvrdili su da uzimanje fosfatidilholina, hemijske preteče holina, dovodi do smanjenog rizika od demencije kod muškaraca srednje i starije dobi.
Da bi se razumela povezanost između unosa holina i rizika od nastanka demencije, tim je proučavao podatke 2.497 muškaraca u dobi od 42 do 60 godina koji nisu pokazali znakove demencije.
Uzorak populacije ispitivan je u periodu od 1984. do 1989. godine. Studija je pokrenuta da bi ispitala faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti na nasumičnom uzorku muškaraca iz grada Kuopio na istoku Finske.
Proučeni podaci uključivali su podatke o ishrani, dijeti i drugim životnim navikama učesnika. Tim je takođe preuzeo bolničku evidenciju učesnika iz finskih zdravstvenih registara, nakon perioda praćenja od gotovo 22 godine kako bi proverili moguće dijagnoze demencije i Alchajmerove bolesti.
Ispitivanjem ovih kombinovanih podataka istraživači su otkrili da učesnici sa najvećim unosom fosfatidilholina iz hrane poput jaja i mesa imaju 28 procenata niži rizik od demencije u poređenju sa onima sa najmanjim unosom ove supstance.
Godine 1988. podgrupa od 482 učesnika takođe je završila pet različitih ispitivanja namenjenih merenju njihovih kognitivnih performansi. Tim je otkrio da su učesnici u ovoj podgrupi koji su imali najveći unos fosfatidilholina bolje radili na testovima. Kod 337 učesnika je, s druge strane, dijagnostikovana demencija sudeći prema njihovim bolničkim kartonima.
Na osnovu svojih otkrića, istraživači su tako zaključili da je visoki unos fosfatidilholina povezan sa smanjenim rizikom od demencije i boljim kognitivnim performansama. Stoga se zaključuje da holin može pomoći smanjenju rizika od nastanka demencije.
Ostale hranljive materije koje pomažu u prevenciji demencije
Oko 50 miliona ljudi širom sveta trenutno pati od neurološkog poremećaja koji dovodi do demencije, pokazali su nedavni izveštaji Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Ne postoji generalni lek za demenciju ili neurološke poremećaje sa kojima se ova bolest često povezuje. Iz tog razloga, ključno je suzbiti njen nastanak što je pre moguće.
Kao što sadašnje studije sugerišu, pravilna ishrana i dijeta mogu pomoći u zaštiti mozga od mentalnih oštećenja.
Evo nekoliko najboljih hranljivih sastojaka i jedinjenja za zdravlje mozga:
Omega 3 masne kiseline
Omega 3 masne kiseline u ribama poput lososa, haringe ili sardine pomažu u zaštiti mozga od upale i ćelijskog oštećenja. Omega 3 takođe poboljšavaju rad mozga i doprinose njegovom razvoju. Izvori omega 3 na bazi biljaka uključuju čia semenke, orahe, prokelj i laneno ulje.
Flavonoidi
Voće i povrće sadrže biljna jedinjenja koja se nazivaju flavonoidi. Poznato je da ova organska jedinjenja pokazuju snažne antioksidativne aktivnosti protiv upale koja može oštetiti moždane ćelije i štetiti ukupnom zdravlju mozga. Flavonoidi takođe štite mozak od nakupljanja plaka koji je povezan sa nastankom Alchajmerove bolesti. Da biste maksimizirali zaštitne efekte flavonoida, jedite više bobičastog voća i zelene salate.
Vitamin E
Vitamin E se favorizuje zbog blagotvornog uticaja na zdravlje kože. Međutim, ovaj moćni antioksidant takođe može da zaustavi napredovanje Alchajmerove bolesti. On može čak da umanji rizik od moždanog udara i drugih neuroloških stanja poput Parkinsonove bolesti. Hrana bogata vitaminom E podrazumeva većinu orašastih plodova, semenki i biljnih ulja.
