Da li haos u plakaru izaziva haos u glavi? Nisam sigurna šta dolazi prvo, ali u jednu stvar jesam sigurna: u mom ormaru trenutno nije haos, nego je najveći haos ikada. Zato ovog jutra rešavam:
– Vreme je da se napravi red!!
Lako reći, nelako učiniti. Otvaram vrata plakara. Iznutra me gledaju letnje majice, bermude i haljine koje, umesto da uredno budu okačene, stoje zbrkano na polici i čekaju bolja vremena, tj. leto.
Okej, krenimo od početka. A početak izgleda tako što se sve stvari izbacujem napolje, na krevet.
Ajme, koliko stvari, pa ja pola od ovoga ne nosim!
Ako je verovati onoj poznatoj curi, Mari Kondo, koja je napravila bum teorijom o sređivanju plakara, sad bi svaku stvar pojedinačno trebalo uzeti u ruke i zapitati se:
– Da li ova stvar u meni budi radost?
Ako tako budem radila, ovo će potrajati satima. Pa dobro, niko nije rekao da će biti lako niti brzo.
Uzimam jednu po jednu stvar. Isprva sam neiskusna, pa dopuštam da oko svake stvari dumam i dumam, minutima. Onda skapiravam da to tako neke ići – poenta je valjda da postupiš po prvom, instinktivnom osećaju kad u ruke uzmeš određeni džemper, haljinu ili majicu.
E, sad već sve ide mnogo lakše. Na levu gomilu idu stvari koje u meni bude radost, na desnu one prema kojima ne osećam apsolutno ništa, ili me čak nerviraju. Te stvari ću posle da spakujem u velike kese i odnesem ljudima u kojima će umeti da probude radost.
Ah, pa ovo je divota, zašto ovo ranije nisam primenila! Živela Mari Kondo!
U trenutku kad to pomislim, do ruku mi stiže ona. The Haljina. Imam je od 2014. godine, dakle, ravno 6 godina. Ni kad sam je nabavila nije bila nova, dakle, ko zna koliko ima godina. Očigledno je iznošena, ali ja sam je uporno nosila i ovog leta.
Da li ona u meni budi radost?
Ne. Ona u meni definitivno ne budi radost. Ona u meni budi sećanja.
Kad smo išli na piknik na Fruškoj gori.
Kad sam kročila u novi stan.
Kad sam prespavala na Bećarcu.
Kad sam naučila da vozim bicikl u haljini.
Kad mi je onaj tip rekao: Kad sam te prvi put video u onoj plavoj haljini, mislio sam da si neko ulično dete koje prodaje razglednice.
Kad smo spasili mače iz Dunava.
Kad sam prvi put uzela sopstvenu knjigu u ruke.
Kad smo krečili terasu.
Kad smo pešačili do Šarana.
Kad sam rekla: Gotovo je.
Dakle, da li ona u meni budi radost? Ne, ona budi sećanja i treperenje i setu i još štošta čemu ne znam ime. Da li je uopšte realno da jedna haljina, jedna obična plava second hand haljina, u čoveku budi toliko svega zbrkanog? Mari Kondo bi verovatno smatrala da to nije normalno i da se takve uznemirujuće haljine pod hitno treba ratosiljati. U skladu sa tim, savijam je i odlažem na desnu gomilu, onu koja će uskoro van plakara i sobe.
Najednom osetim da mi se srce steže i buni. A kad srce nešto ima da kaže, onda tu nema šta, osim da ga posluša.
Prebacujem plavu haljinu na levu stranu. Jer jasno vidim: mene i nju čeka još pustolovina.
A Mari Kondo neka zažmuri!
Čaj od đumbira i kurkume
Priprema:
Prokuvajte vodu, zatim dodajte narendani đumbir i kurkumu, neka ključa 3min i ostavite da odstoji 10-15 minuta.
Procedite čaj, zasladite ga medom i uživajte u ovom zdravom napitku.
Sastojci:
1 šolja vode 1 kašičica narendanog svežeg korena đumbira 1/3 kašičice kurkume u prahu 1 kašičica meda
Kako vaše dobro jutro započinje?
