Pokušavam da podignem glavu, i skoro da uspem, ali je onda, nesvesno, ponovo zagnjurujem u jastuk.
Ovo je onaj trenutak kad bih najradije prekrila jorganom preko glave i prespavala dan do sutra popodne. U pauzama spavanja bih se budila i prekorevala sebe što se sa 35 godina ponašam kao da imam 25 i zar nisam naučila da telo više nije oduševljeno nespavanjima i pratećim sadržajima i da mi više ne prijaju provodi koji su mi prijali pre i zar nikada nećeš odrasti, mali veseljače.
Onda se, u magnovenju, setim jednog članka koji kaže otprilike ovako:
Umesto da se, kad zgrešite, ljutite na sebe i samoprekorevate se, ponašajte se prema sebi kao što biste se ponašali prema detetu koje ste nekad bili.
Hm, kako bih se ponašala prema detetu koje sam nekad bila? Šta bi to dete uopšte volelo da radi u jutru u kojem se oseća neispavano, plačno i turobno?
Znam! Limunada!
Kad sam bila dete, nisam podnosila kašice i slatke sokove, kao što ih ni danas ne volim. Ali zato vodu i limunadu, ihaj! Ja Dete bi ovog jutra sigurno volelo limunadu. Izvlačim se iz kreveta, polako. Odlazim do kuhinje, cedim limun i taman da sipam vodu, kad se setim da mi je neko pričao da je limunada s kiselom vodom novi level limunade, nadnaravno nešto. Limunada s kiselom bi se sto posto svidela meni Detetu, uvek sam volela balončiće i mehuriće. Dakle, umesto obične vode, u čašu sipam hladnu kiselu vodu i mešam je sa sokom od limuna. Onda je ispijam, naiskap. Divota! Živeo limun, živela kisela, a posebno živeli kisela i limun u duetu!
Okej, limunada me je malo razbistrila, šta je sledeće, kako još da pomognem detetu sebi? Stvar je jasna – doručak.
Kad sam bila dete, doručak su mi uvek pravile baka ili mama. Dan bez doručka? nezamislivo! Doručak s nogu? Takođe nezamislivo. Doručkuje se lepo, natenane, sa lepo postavljenim stolom i sve po redu. Zato sada, umesto da gricnem nešto bilo šta što pronađem u plakaru ili frižideru, rešavam da sebi Detetu napravim doručak iz detinjstva – sa sve postavljenim stolom i sve po redu.
Snaga je povraćena, i može se reći da sam došla k sebi. Ali još bih nešto, sad mi se nešto radi, sad mi se… Sad mi se ide na ulicu!
Kad sam bila dete, pa dođu po mene, nisu govorili Hoćeš napolje, nego Hoćeš naulicu? To hoćeš naulicu značilo je – hoćeš da izađeš iz kuće da se igramo i pričamo i istražujemo i pravimo zavrzlame.
Na brzinu se oblačim, uzimam povodac i strčavam sa psom niz stepenice.
Napolju je Miholjsko leto i sunce i dok hodamo ka parku, pomislim kako je gre’ota da samo pas, ja i Dete Ja uživamo u ovome. Uzimam telefon, i kad čujem glas sa druge strane, kažem:
– Zdravo, hoćeš na ulicu?!
Otvorena pita sa sirom, paradajzom i jajima na oko
Priprema:
U jednu činiju pomešajte sitan sir, feta sir, pasiran beli luk i začine po ukusu.Ubacite celo jaje i promešajte ponovo. Podelite nadev na tri jednaka dela.Margarin istopite u posebnoj posudi.
Kore za pitu isecite tako da staju u pleh dimenzija približno 35×25 . Na dno pleha stavite prve dve kore za pitu premažite ih rastopljenim margarinom.
Poređajte još dve kore i ponovite postupak mazanja ali ovaj put dodajte i trećinu nadeva od sira i ravnomerno ga rasporedite po površini kore.
Preko nadeva stavite još dve kore, premažite samo margarinom.
Preklopite ih sa još dve na koje stavite margarin i drugu trećinu nadeva.
Ponovo stavite dve kore namazane samo sa margarinom.
Poslednje dve kore namažite sa margarinom i preostalim nadevom. Na ovu poslednju koru zatim dodajte i paradajz nasečen na pola, sitno seckanu pančetu i tri razbijena jaja.
Kako započinje vaše dobro jutro?
Blago posolite odozgo i ubacite u rernu zagrejanu na 200°C nekih 15 minuta. Kada su belanca skuvana tada znate da je pita spremna za vađenje. Služite dok je toplo.
Sastojci:
1 pakovanje kora za pitu (potrebno je 12 kora) 60g Dobro Jutro Dijet 180g sitnog sira za pite 120g feta sira so i biber po ukusu malo naredanog muskatnog oraha 2 čena belog luka 150g čeri paradajza 4 jaja 4 listića pančete
