Bila je visoka 180 cm. Njeni savremenici su je opisivali kao devojku sa „izuzetnim licem, sjajnom energijom i primamljivim imenom da, kad bi ušla u prostoriju, razgovor bi stao“. Kad biste se rukovali sa njom, imali biste osećaj da će vam zglob svakog trenutka naprsnuti. Bila je vedra, avanturističkog duha, željna društva i putovanja. Glumica i manekenka. Unuka pisca Ernesta Hemingveja. „Lice generacije“ – Margo Hemingvej.
PORODICA HEMINGVEJ
Rođena je kao Margo Luiz Hemingvej 16. februara 1954. godine u Portlandu, SAD. Ime Margot je promenila u Margaux (čita se isto – Margo) kad je čula da su je roditelji začeli uz bocu vina Chateau Margaux, po kojoj su je prevashodno i nazvali. Njen otac Džek, sin Ernesta Hemingveja i njegove prve supruge Hedli Ričardson, bio je pisac, ribolovac koji se uspešno zalagao za očuvanje mnogih prirodnih rezervata. O majci Bajri Luiz Vitlsej nema mnogo podataka, osim da su je zvali „Pak“ i da je preminula 1988. godine. Margo je bila srednja od tri ćerke Hemingvej. Starija Džoan, nadimak „Mafet“, rođena 1950. godine, nije deo javnog života i danas i dalje živi povučeno, dok je mlađa Mariel od detinjstva uspešna glumica, rođena 1961. godine. Sestre su odrasle na očevoj farmi u gradu Kečam, u američkoj državi Ajdaho, gde je Margo volela da skija i peca, a bavila se i streljaštvom.
MANEKENSKE I FILMSKE VODE, BRAKOVI I ŽURKE
Visina i nesvakidašnja lepota su joj omogućile veliki uspeh već na samom početku karijere. Kad je imala 19 godina, dok je pratila oca na poslovnom putu u Njujorku, primetio ju je Erol Vetson, filmski producent i vlasnik Wetson hamburgerskog lanca, i pomogao da uđe u svet mode. Radeći kao manekenka i foto-model, sedamdesetih godina potpisala je ugovor od milion dolara za reklamiranje Faberžeovih Bejb (Babe) parfema, a da nije ni završila srednju školu. Ovo je bio prvi milionski ugovor koji je ikad ponuđen nekoj manekenki. Nazivali su je „novim njujorškim supermodelom”, pojavivši se na glavnim stranicama časopisa Vog, El, Kosmopolitan, Tajm, Harpers Bazar itd. Sa Erolom se venčala 1975. godine, ali se brak završio razvodom tri godine kasnije. Već naredne, 1979. godine, udala se za filmskog reditelja, Venecuelca francuskog porekla, Bernarda Fošiera, s kojim je jednu godinu živela u Parizu. Taj brak se, takođe, završio razvodom.
Ne treba mi lična karta. Imam svoje obrve.
Prva filmska uloga joj je pripala u trileru „Karmin“ 1976. godine, gde je glumila sa mlađom sestrom Mariel. Usledili su filmovi "Killer Fish", "They Call Me Bruce?", "Over The Brooklyn Bridge" i mnogi drugi, ali treba napomenuti da nijedan od ovih filmova nije doživeo uspeh, niti joj je doneo glumačko priznanje. Sredinom i krajem 70-ih godina, Margo je bila redovni posetilac diskoteke 54 (Studio 54). Tu je često bila viđena u društvu Endija Vorhola, Lajze Mineli, Bruk Šilds, Majkla Džeksona,Fare Foset, kao i sestre Mariel. Na tom mestu je počela da eksperimentiše sa drogom i alkoholom.
„Volela sam da plešem i išla sam u diskoteku 54 barem dva puta nedeljno. Ali sam se uvek osećala nervozno tamo. Bila sam u eri cele Halston – Lajza Mineli ekipe. Prema mom mišljenju, svi su oni bili prave javne ličnosti, a ja samo devojka iz Ajdaha. Tako da sam pila da bih se opustila. Nikad nisam mislila da će mi alkohol postati problem. U doba mog dede, bila je vrlina piti, ali to i ne pokazati. I kao i on, želela sam da živim potpuno ispunjenim životom, uz užitak.“
Prvi crni supermodel: Kako je Pet Klivlend pobedila rasizam i pokorila svet! (FOTO)
DISLEKSIJA, EPILEPSIJA, BULIMIJA, DEPRESIJA, ALKOHOL
Porodica Hemingvej nikad javno nije pričala o svom privatnom životu. Ispod površine su se suočavali sa velikim bolom. Margo nikad nije bila u veoma dobrim odnosima sa svojom porodicom koja je patila od depresije. Njihovo ponašanje je smatrala nepredvidljivim, čudnim. Starija sestra Džoan je često bila u psihijatrijskim bolnicama od svoje 16 godine. Margo se još od detinjstva borila sa disleksijom. Poznato je da nije čitala knjige svog dede, ali pojedini kažu da im se posvetila poslednjih godina života. Ipak, preuzela je njegov životni stil. Imala je sedam godina kad je izvršio samoubistvo, a iste godine su krenuli i njeni epileptični napadi. Mnogi smatraju da je uzrok tome upravo bilo njegovo samoubistvo. Kao i on, patila je od kliničke depresije tokom celog života. Od detinjstva je pila lekove. Zbog karijere i disleksije nije završila srednju školu.
Imala je težak odnos sa majkom sa kojom skoro da nije ni komunicirala, ali su se pomirile pred majčinu smrt 1988. godine. Veruje se da su joj roditelji manje pažnje posvetili upravo zbog njenih epileptičnih napada, smatrajući to sramotom i njihovom krivicom. Pre nje su izgubili sina, pa možda nisu mogli da se bore sa daljim razočaranjima u životu. Jednom prilikom, Margo je izvesnom novinaru rekla da su je roditelji zaboravili dok je odrastala, pravdajući to jer je bila srednje dete. Takođe, iako su bile bliske, vladala je tenzija i između sestara, budući da je Mariel dobijala veće glumačke pohvale od starije sestre. Mariel je čak bila nominovana za Oskara 1980. godine za sporednu ulogu u filmu Vudija Alena „Menhetn“.
Božanska lepota, živo umetničko delo: Grejs Džouns je najveća ikona svih vremena! (FOTO)
Margo često nije pričala ni sa svojim ocem i njegovom drugom suprugom koju je oženio posle smrti supruge Bajre. Mariel je pre dve godine izjavila da je njen otac seksualno zlostavljao njene starije sestre kad su bile devojčice. Budući da je to bilo u njenom ranom detinjstvu, Mariel se seća samo bledih dešavanja. „Kad sam bila devojčica, delila sam spavaću sobu sa Margo. Tata bi ulazio u našu sobu. Teško je imati vizuelnu predstavu toga, ali znam šta se dešavalo. Nije bilo ispravno.“
Margin mentor i bliski prijatelj Zakari Selidž pomagao joj je još od samog početka njenog uspona ka slavi. Upoznao ju je sa jogom i meditacijom, što joj je mnogo pomoglo tokom profesionalne karijere, sprečavajući njene moguće psihičke probleme. Jednom prilikom je dozvolila da se snimi njena terapija bulimije, koja je bila prikazana na televiziji kako bi podigla svest o ozbiljnosti takvog poremećaja ishrane. Margo je poštovala Selidžove savete do kraja života.
Nakon skijaške nezgode 1984. godine, ugojila se, pa je upala u depresiju. Tri godine kasnije, prijavila se u jedan rehabilitacioni centar kako bi prevazišla problem s alkoholom. Kao povratak, 1990. godine pojavila se na naslovnoj strani časopisa Plejboj. Ali, posle dve decenije profesionalne karijere, njena slava je polako jenjavala. Fizička privlačnost je postepeno nestajala.
18 godina pakla: Životna priča najharizmatičnijeg glumca Holivuda! (FOTO)
Bankrotirala je. Ranih 90-ih godina, izdržavala se tako što je glumila u niskobudžetnim filmovima, potpisivanjem svojih obnaženih fotografija iz Plejboj-a i radom u kol centru. Putovala je po celom svetu, uživajući u upoznavanju novih ljudi i kultura. Bila je i voditelj avanturističke TV emisije "Wild Guide" na Discovery Channel-u, ali ju je prerana smrt u tome prekinula, snimivši 13 epizoda.
SMRT
Prvog jula 1996. godine, dan pre tridesetpetogodišnjice smrti svog dede, Margo je pronađena mrtva u svom apartmanu u Santa Moniki. Našli su je na krevetu, s nogama na jastucima i knjigom u krilu. Imala je 42 godine. Prema nalazima policije Los Anđelesa, preminula je od predoziranja fenobarbitalom. Iako je njena smrt proglašena za samoubistvo, njena porodica je sumnjala. Nije ostavila nikakvu poruku. Prijatelji i poznanici su pričali kako su je pred smrt viđali nasmejanu, da je dobro izgledala i da se stabilizovala. Njena sestra Mariel je 2005. godine na televiziji izjavila da je ipak prihvatila smrt svoje sestre kao samoubistvo. Tačan razlog zašto se ubila nije poznat.
Telo Margo Hemingvej je kremirano i sahranjeno u porodičnoj grobnici na Kečam groblju u Ajdahu.
Drogirala se, spavala sa kim je htela, pobedila rak: Buran život čuvene dizajnerke! (FOTO)
Ono što čini život Margo Hemingvej neodoljivim je da je ova nesvakidašnja žena imala mnogo ozbiljnih problema koje je dočekivala sa hrabrim licem. Poticala je iz porodice čije javne i privatne tajne pripadaju nama koliko i njima, iz razloga što je Ernest Hemingvej mnoge književnike oblikovao svojim romanima. Mnogi pisci se danas ugledaju na njegov književni stil i način pisanja. Nažalost, Margo nije mogla javno da pokaže svoje nezadovoljstvo, pritom ne uspevši ni da zagrebe ispod njegove površine. Ono što ju je dokrajčilo bilo je toliko jako da joj je pojelo svu hrabrost koju je negovala tokom života. Brza i velika slava, razvodi, nedostatak porodice, alkohol, droga, psihički i zdravstveni problemi rezultirali su samoubistvom.
Pre nekoliko godina je snimljen dokumentarni film o porodici Hemingvej "Running from Crazy" , koji opisuje porodičnu istoriju depresije, samoubistava i bolesti zavisnosti. Inicijator i narator filma je Mariel Hemingvej, režirala ga je Barbara Kopl – dvostruka dobitnica Oskara, a producirala Opra Vinfri.
Imati prezime Hemingvej nije dovoljno… – Margo Hemingvej