Dok je britanski narod nakon pogibije voljene princeze Dajane tonama cveća zatrpavao glavni ulaz Kensingtonske palate i 11 sati čekao u redu kako bi se upisali u knjigu žalosti, kraljica Elizabeta II je ćutala u svom utočištu, 830 kilometara udaljenom dvorcu Balmoral u Škotskoj. Kad su nakon višednevne tuge i šoka primetili, a onda i zapitali zašto zastava na Bukingamskoj palati nije spuštena na pola koplja, i zašto kraljica nije još izgovorila niti jednu reč, najavljeno je spuštanje zastava na dan sahrane 6. septembra, a u svom govoru dan ranije kraljica je opisujući princezu upotrebila reči nesvojstvene kraljevskoj porodici, a koje su dvadeset godina nakon Dijanine pogibije iz dubina hladnih plemića ipak isplivale na površinu.
Šest dana nakon smrti bivše snaje, kraljica Elizabeta II je izašla pred televizijske kamere i u svom prvom obraćanju uživo u gotovo četiri decenije, obratila se tužnom narodu.
"Ono što ću vam sada reći, kao vaša kraljica i kao baka, reći ću iz svog srca. Želim lično da odam počast Dajani. Bila je izuzetno i nadareno ljudsko biće. U dobrim i lošim vremenima, nikada nije gubila sposobnost da se nasmeši i smeje se, niti druge nadahnjivati svojom toplinom i ljubaznošću", izgovorila je kraljica spomenuvši te dve osobine, naizgled toliko strane kraljevskoj porodici.
Pokazivanjem svoje ranjivosti pokazali su i ljudskost
Bez pokazivanja ljudskih emocija monarhija bi teško opstala u ovim vremenima, a nositelji pozitivnih promena u hladnoj i uštogljenoj kraljevskoj porodici, kakve verovatno ni sama Dajana nije mogla da zamisli, upravo su njeni sinovi Vilijam i Hari.
Prošle su godine, u godini kada se obežavala 20 godišnjica Dajanine smrti, prinčevi prvi put javno govorili o majčinom odlasku i vrlo promišljeno progovorili o ličnim traumama kako bi pomogli u razbijanju barijera i podizanju svesti o mentalnim bolestima.
Hari je u razgovoru za The Telegraph priznao kako je godinama nakon majčine smrti patio od depresije, jer je potiskivao svaku emociju i često bio na rubu ličnog sloma ili da udari nekoga.
"Moj način suočavanja s tim bilo je guranje glave u pesak. Odbijao sam da razmišljam o svojoj majci, jer nisam video kako bi mi to moglo pomoći. Mislio sam da će me to samo rastužiti, a vratiti je ne može", ispovedio se Hari kom je stariji brat Vilijam pokušao da pomogne govoreći da je potpuno u redu govoriti o tome, ali mu je na kraju sugerisao da potraži stručnu pomoć.
"Da je kojim slučajem umro Čarls, a Dajana ostala da se stara o svojim sinovima, sasvim sigurno bi se pobrinula za njihova osećanja, i bez obzira šta god trebalo, tražila bi stručnu pomoć za njih", kaže za New York Post Kristofer Andersen, autor prodavane knjige Game of Crowns.
No dogodilo se obrnuto, a Andersen kaže kako kraljevska porodica nije učinila ništa, ili je učinila vrlo malo, po pitanju suočavanja Vilijama i Harija s majčinom smrću, kako u tom trenutku, tako i godinama kasnije.
Uprkos njenim željama: Princezi Dajani su jednu stvar promenili u testamentu!
"Samo koji sat nakon što su im rekli da im je majka poginula u saobraćajnoj nesreći, dečake su prisilili da s kraljicom prisustvuju na nedeljnoj misi tokom koje ime njihove majke čak nije niti spomenuto. U jednom trenutku službe zbunjeni princ Hari se nagao prema ocu, princu Čarlsu, i upitao ga da li je siguran da je mama mrtva", podseća Anderson.
Dajana je bila glas onih koji su u društvu bili ućutkavani, a kao nastavak njene ostavštine, Hari je s bratom Vilijamom i njegovom suprugom Kejt Midlton osnovao Heads Together, inicijativu za prikupljanje novca i podizanje svesti o mentalnom zdravlju.
Svoju toplinu i brižnost Dajana je unela i u Bakingamsku palatu, koja s tim nije baš imala prilike da se upozna ranije, i ostala je zapamćena po modernijem pristupu monarhiji. Ruku je pružala zaraženima s HIV-om, sinove vodila u posetu londonskim beskućnicima, a prošetala je i delimično očišćenim minskim poljem.
Ta saosećajnost verovatno je proistekla iz njenih ličnih unutrašnjih borbi. U knjizi "Dajana: Njena istinita priča" iz 1992. kraljevski biograf Endrju Morton navodi kako se princeza nakon samo šest meseci braka s Čarlsom, zbog sumnje da on nije prekinuo vezu sa svojom bivšom ljubavnicom, a danas suprugom Kamilom Parker-Bouls, suočila sa samoubilačkim namerama.
Tokom televizijskog intervjua iz 1995. kojim je svet ostavila u šoku, Dajana je priznala da pati od bulimije, postporođajne depresije i anksioznosti.
"Uzrok je bila situacija u kojoj smo suprug i ja morali da se držimo zajedno kako ne bismo razočarali javnost, a očigledno je bilo da je zavladala teškoća unutar naša četiri zida", priznala je otvoreno Dajana i stekla još veću naklonost javnosti.
Sreća je postala važnija od slepog držanja do protokola
S izazovima ispravnog ponašanje u skladu s dobrim ukusom kraljevska porodica se već susretala, pa je i stric kraljice Elizabete II, kralj Edvard VIII odstupio s prestola nakon manje od godine dana, kako bi se 1937. mogao oženiti sa zabranjenom ljubavi, razvedenom Amerikankom Volis Simpson.
Dok se on zbog ljubavi odrekao položaja, i tako ustupio kraljevsko mesto Elizabetinom ocu, kralju Džordžu VI, mlada kraljica Elizabeta II dvadeset godina kasnije ljubav svoje voljene sestre Margaret podredila je interesima kraljevstva, zabranivši joj udaju za razvedenog muškarca.
"To što je morala jedinoj sestri da slomi srce i kaže joj da ne može da se uda za voljenog muškarca, nije bilo razarajuće samo za Margaret, nego i za Elizabetu. Bilo je to prvi put da je kao kraljica morala da stavi interes zemlje ispred sebe, zbog čega je otvrdnula isto kao i princeza Margaret, a njihov odnos više nikad nije bio isti", objašnjava Andersen.
Gledajući iz perspektive toga doba, teško da bi iko mogao da pomisli da će se unuk kraljice Elizabete II uopšte upustiti u vezu s razvedenom, rasno izmešanom američkom glumicom, pri tom i druge vere. Ne samo da je brak princa Harija blagoslovila i oberučke prigrlila Megan Markl, nego smo uoči venčanja gotovo svakodnevno svedočili ustupcima bake Elizabete i kršenjima strogih kraljevskih pravila. Nakon što je proživljavala razvode troje od svoje četvoro dece, kojima nije manjkalo ni skandala, čini se da je kraljici sreća njenih potomaka ipak postala važnija od slepog držanja do važnosti kraljevskog protokola.
"Trideset i šest godina ne izgleda baš toliko davno, ali kad su Čarls i Dajana otišli na svoj prvi sastanak imali su pratioce, što je prilično indikativno koliko su tada bila drugačija vremena. Verili su se nakon šest meseci, Dajana se uselila u krilo Bakingamske palate, no od tada do venčanja pet meseci kasnije Čarls je bio odsutan. Nisu ni približno doživeli iskustvo zajedničkog života kakvo su prošli Vilijam i Kejt, koji su pre venčanja zajedno bili osam godina. Vilijam je u intervjuu povodom veridbe priznao da su tu lekciju naučili iz istorije", kaže biografkinja Marša Mudi.
Izlazak iz kraljevskih zidina
Zbog kontakata i kretanja među običnim narodom mladi pripadnici kraljevske porodice su zasjali toplijim, pristupačnijim sjajem.
"Na sreću, Vilijam i Hari su od majke nasledili sposobnost povezivanja s ljudima. Bila bi oduševljena što su Vilijam i Kejt odlučili da njene unuke podižu uglavnom izvan kraljevskih krugova, i dati im da se školuju i igraju s decom srednje klase", kaže Andersen.
Pre Kejt nijedna buduća kraljica nije na javne događaje nosila odeću poput one iz lanca prodavnica, niti lično odlazila po namirnice. Isto tako, Kejt je kao i njena pokojna svekrva otvoreno progovorila o svojim vlastitim borbama, priznavši pred skupinom žena koaje pate od postnatalne depresije da se i sama kao novopečena majka s vremena na vreme oseća usamljeno i potpuno izolovano.
Kao ni jedan pripadnik kraljevske porodice pre njega, u javnom pokazivanju svojih najdubljih emocija bez imalo srama najdalje je otišao princ Hari, koji je iskreno zamolio novinare za pošten odnos prema njegovoj devojci Megan.
"U suštini, biti kraljevski znači biti eteričan, ali Hari je za sebe urezao nišu koja mu omogućuje da bude kraljevski, ali i relevantan, smislen i popularan. Njegovi javni prestupi, borba da bude u središtu pažnje i iskrenost o tome kako je napokon zatražio stručnu pomoć, nama ga čine stvarnim", kaže komentatorka kraljevske porodice Kati Nikol.
Megan, Kejt, princeza Dajana: 30 fantastičnih saveta za lepotu pripadnica kraljevske porodice!
Postojala je određena zabrinutost, kaže Nikol, šta će učiniti sa svojim životom kad je pre nekoliko godina napustio vojnu službu. Molio je tada ljude da mu poklone poverenje, a kasnije ga je itekako zaslužio i opravdao čineći stvari koje nije ni jedan pripadnik kraljevske porodice, poput javnog testiranja na HIV.
"Svoju titulu i profil želi da koristi kako bi doneo promene, a poslednjih nekoliko godina je uspeo da izvrši pravi uticaj", kaže Nikol.
Pre Dajanine smrti ispred Bakingamske palate zastave se nisu vijorile ako je kraljica bila odsutna, niti su se ikad spuštale u znak žalosti. No protokol se promenio pa su zastave spuštane i nakon smrti Kraljice Majke, Margaret Tačer, pa čak i bivšeg predsednika SAD-a Džeralda Forda. Promene su se polako uvukle i ostale u manje uštogljene sfere kraljevskih života pa je u majčinskom govoru na venčanju Čarlsa i Kamile 2005. kraljica Elizabeta II sinu rekla kako je ponosna na njega.
Biografkinja Mudi smatra da su ove promene spasile monarhiju.
"Tokom dva svetska rata britanska javnost je od svoje kraljevske porodice trebala stabilnost i snagu, no krajem 1999. godine hteli su saosećanje i pristupačnost", rekla je Mudi.
"Ogorčena Dajana znala je da se požali da Vindzori nemaju srca, da u celoj porodici nema grama ljudskosti", kaže Andersen i dodaje: "Nažalost, morala je da umre da bi se sve to promenilo".
Tragična porodična priča koja je spojila Čarlsa i Dajanu: Srce mi je krvarilo kada sam te gledala!
