"Iskreno, nisam ni čuo za videoigru kada sam dobio poziv za audiciju, a njihov savet je bio da je ne igram. Naravno, ignorisao sam upozorenje, ali jako sam loše odigrao. Stvarno sam se trudio, ali nakon samo nekoliko minuta morao sam prepustiti igru svom sestriću koji je odličan u tome", ispričao je Pedro Paskal mesecima nakon što je dobio ulogu u HBO-ovoj hit seriji ‘The Last of Us’ i kojom je postigao neverovatan uspeh.
Reč je o seriji nastaloj prema popularnoj video igri, a radnja je smeštena u postapokaliptičnu civilizaciju u kojoj preživeli čovek mora na sve načine zaštititi 14-godišnjakinju koja bi mogla biti zadnja nada čovečanstva.
A baš poput nekog ludog scenarija, od kojeg bi nastao hit film, tako se može opisati život ovog 47-godišnjaka koji je daleko dogurao od odrastanja u rodnom Čileu.
Punog imena Hose Pedro Balmaseda Paskal, rođen je 2. aprila 1975. u glavnom gradu Čilea, Santiagu, dve godine nakon što je izvršen vojni puč. Sa starijom sestrom Havijerom, mlađim bratom Nikolasom i mlađom sestrom, transrodnom glumicom i aktivistkinjom Luks, odrastao je u porodici dečje psihološkinje Veronike Paskal Ureta i ginekologa Hosea Balmacede Rijera.
Njegovi roditelji bili su pobornici tada svrgnutog predsednika Salvadora Alendea, boreći se protiv krvavog režima diktatora Augusta Pinočeta. Budući da mu je majka bila rodbinski povezana s ubijenim Alendeom, završila je na crnoj listi, zbog čega je bila stalno pod policijskom prismotrom. Nije pomoglo ni to što je njenn suprug jednom prilikom pomogao nekom ranjenom disidentu, kojeg su naknadno uhapsili i mučili, zbog čega se on izlanuo i otkrio njegovo ime.
- Po mog su oca stigli u bolnicu u kojoj je radio. Iskrao se kroz zadnja vrata i otrčao po moju majku dok je njegova sestra mene i mlađu sestru sakrila u svojoj kući. Bili su svesni da jedino što im preostaje je da se pritaje, a potom i da pobegnu - prisetio se svog odrastanja Pedro Paskal.
Nakon toga su, dočekavši smenu straže, njegovi roditelji preskočili su zid venecuelske ambasade, u kojem su proveli šest meseci, a prvu priliku iskoristili su da dovedu decu i da svi pobegnu iz zemlje. Kratko su živeli u Danskoj, a potom su svoju sreću pronašli u teksaškom gradu San Antoniju, u kojem je Pedrov otac, specijalizovan za lečenje neplodnosti, otvorio kliniku s dvojicom kolega. S godinama je stekao sjajnu reputaciju i sve je bilo i više nego dobro, živeli su pravi američki san, dok se 1995. nije otkrilo da je umešan u skandal s nelegalnom zamenom zamrznutih jajnih ćelija i embriona, kao i da je utajio milion dolara poreza.
Kako bi izbegao sudski progon, sa suprugom Veronikom i dvoje od četvoro dece pobjegao je u Čile, a Pedro i Lukas, koji je kasnije promenio pol i postao Luks, ostali su u Americi. Paskalovog oca su uhapsili 2001. na aerodromu u Buenos Ajrsu. Nakon pretnje izručenjem Americi, uspeo je da pobegne, a tek se prošle godine nagodio i sa američkim vlastima da će platiti sve svoje dugove.
Inače, Pedro se u Americi prvo bavio plivanjem i bio je neverpvatno uspešan u tome, ali onda se zaljubio u glumu pa se priključio školskoj dramskoj trupi. Iako se na početku predstavljao svojim pravim imenom i prezimenom, nakon što je njegova majka 1999. počinila samoubistvo, njoj u čast počeo je da koristi njeno devojačko prezime.
- Okolnosti majčine smrti bile su jako teške za nas, zbog čega nam je bilo teško pamtiti je kao osobu kakva je bila. Ponekad osećam mučninu i pokušavam da se nosim s tim na najbolji mogući način jer znam da moja majka ne bi htela da to radim na drugi način. Bila je uvek neverovatna podrška i uvek sam osećao da zna mnogo više nego što ja znam. Mog uspeha ne bi bilo bez nje.
Iako mu je nakon majčine smrti trebao popriličan period da se oporavi, od glume nije odustao.
- Ona je bila ljubav mog života i svakoga dana mislim na nju. Budući da se ne molim, ne mogu reći da osećam njenu prisutnost, ali živim i dalje za nju iako je više nema. Izgubiti najvažniju osobu u životu i otkriti da je tako nešto uopšte moguće, shvatiti da se ono čega se najviše bojiš može dogoditi, to me je zauvek obeležilo.
Zanimljivo je i kako je razmišljao o tome da, osim prezimena, promeni ime u Aleksander jer mu je dozlogrdilo da ga stalno ispituju kako to da se zove Pedro, a izgleda kao belac. Iako se, upravo zbog boje kože, nikada nije uklapao u rasne stereotipe, priznao je da su mu ipak konstantno nudili kliše uloge gangstera i dilera s područja Latinske Amerike, ali sve se promenilo kada je dobio ulogu princa Oberjna Martela u seriji "Igra prestola". Na audiciji nije bio prisutan fizički, već je poslao snimak mobilnim telefonom, za koju kaže da bila amaterski snimljena.
Nakon toga stigla je ponuda za "Narkos", a potom i za "The Mandalorian", da bi na kraju dobio ulogu u HBO-ovom hitu. Najbolja stvar od svega je da mu je trenutak kada je saznao da je dobio ulogu Hoela Milera u potpunosti u magli jer je neposredno pre nego što su ga producenti nazvali i saopštili mu srećne vesti popio je tablete za spavanje.
- Bio sam uzbuđen. Zapravo, barem mislim da sam bio, jer se ne sećam. Probudio sam se sledećeg jutra i prvo što sam pomislio je kako bih baš voleo da dobijem tu ulogu.
I dok je o svom odrastanju i više nego iskren i otvoren, o privatnom životu, tačnije onom ljubavnom, nerado govori. Ono što se zna je da je, zbog sestre Luks, veliki zagovornik prava LGBT zajednice, kao i da mu je najbolja prijateljica u Holivudu glumica Sara Polson, s kojom je neverovatno blizak. Na poslednjim predsedničkim izborima u Čileu javno je podržao Gabriela Borica, političara hrvatskog porekla, čije stavove rado deli.
