era makartizma

Priča velikog američkog reditelja 40-ih i 50-ih koji je završio iza rešetaka: Makartijeve čistke i optužbe za komunizam!

 

Tokom ere makartizma, nakon Drugog svetskog rata, na hiljade Amerikanaca su bili optuženi da su komunisti ili simpatizeri komunista, a "Lov na crvene veštice" američkog senatora Džozefa Makartija zahvatio je i filmsku industriju pa su tako umetnici koji su i bilo kom delu života imali veze sa komunizmom izbačeni iz Holivuda

Vip priča 26.01.2021. - 13:12h Autor: Stil
Foto: Profimedia

Edvard Dmitrik je bio američki režiser ukrajinsko- kanadskog porekla, najpoznatiji kao autor oporih kriminalističkih filmova i filmova o socijalnim i rasnim problemima u SAD 40-ih.
 

Ali, ostao je upamćen i kao žrtva makartističkih progona zbog kojih je kratko završio i u zatvoru.

 

On je 1951. godine zatvoren zato što je kao član takozvane " Holivudskih 10" odbio da svedoči pred kongresnim odborom o svojim i tuđim komunističkim uverenjima.

 

Reč je o jednoj od najmračnijih stranica američke kinematografije, odnosno grupi ljudi koja je 40-ih godina 20. veka izgubila posao, slobodu, zdravlje, neki i život, a sve zbog optužbi za povezanost s komunizmom


Popularni Krejmer uopšte ne izgleda onako kako ga pamtimo: Glumac ima 71 godinu, mladu ženu i desetogodišnje dete!(FOTO)

Edvard Dmitrik
foto: Profimedia

Svi su mogli cinkati istomišljenike, neki su bili čvrste volje, ali neki su propevali. Evdard Dmitrik je bio od onih koji su proveli. Međutim, tek posle četiri i po meseca provedenih u zatvoru. Ali, bio je cinkaroš pa će tako biti i upamćen.

 

Poljsko-ukrajinsko poreklo nije mu mnogo pomoglo u karijeri, ali se probio, u početku kao montažer, između ostalih u filmovima reditelja Henrija Hatavaja i Lija Makerija, a zatim i kao glavni čovek iza kamere.

Edvard Dmitrik
foto: Profimedia

Njegov film " Zbogom lepotice" je prva ekranizacija romana Rejmonda Čendlera, prvo stupanje detektiva Filipa Marlova na veliku filmsku scenu i to s likom Dika Pavela, a da nije bilo Havksovog Velikog sna i Bogarta verovatno bi ostalo upamćeno i kao najslavnije, što je zaslužilo.

 

Zatim je 1947. usledio kriminalistčki film "Unakrsna vatra"  za koji je dobio najviše priznanja, čak i nominaciju za Oskara, iako je reč o B filmu. Najveće zasluge je za taj period smele tematike antisemitizma. 

 

"Odrekao se vraga"


Godine 1947. otkriveno je da je kratko bio u Komunističkoj partiji tri godine ranije pa je morao da emigrira u Englesku. Nakon što mu je istekao pasoš vratio se kući, pa je završio u zatvoru, sve dok nije odao saborce i "odrekao se vraga".

 

Kasnije je predavao o filmu, a preminuo je 1999. godine.

 

Ovako je počela najintrigantnija ljubavna priča Holivuda: Glumicama ni razlika od 32 godine nimalo ne smeta! (FOTO)

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...