o njihovoj ljubavi se i dan danas priča

Ovako su se voleli Živan Saramandić i njegova muza Milka Stojanović: On je bio cunami i ceo moj život! (VIDEO)

Fenomen zvani Živan Saramandić ogleda se u mnogim komponentama umetničke izuzetnosti.

Vip priča 26.12.2020. - 10:15h Autor: Stil / Novosti (
Živan Saramandić i Milka Stojanović, Foto: Printscreen Youtube / yugosound

Kako vreme prolazi tako bivamo sve svesniji koliko nam nedostaje na sceni. A fenomen tog glasa, pojave, načina pevanja, širine repertoara sve više zadivljuje, jer takvih pojava i glasova više nema.

 

Sa 72 godine je pevao kao da ima dvadeset i kao da je na početku karijere. Dugo trajanje, karijera koja je stalno u usponu, ličnost koja je delovala svojom robustnošću, svojom galamdžijskom prirodom buneći se uvek protiv nepravde, a svojom ljubavlju celog svog života i svakog dana obgrljivao svoju Milku.

 

A kada su se upoznavali ona je bila velika zvezda i jedna od naših retkih primadona u Metropolitenu u Njujorku, priznatih u svetu, a on robustni kolega bez dlake na jeziku koji je pevao popularne pesme. Živan je već šezdesetih godina oduševljavao najšire slojeve publike pevajući „Ej uhnjem“, „Volgu, Volgu“, špansku „Granadu“, pesme Peta Buna. Svi su govorili o dvadesetogodišnjaku, apsolventu ekonomije koji je oduševljavao publiku. Tito koji je obožavao operu, najviše je voleo da mu pevaju Milka i Živan.

 

Rad sa istaknutom umetnicom i pedagogom Zdenkom Zikovom koja ga je usmeravala ka operskom pevanju, urodio je plodom i on je ušao u opersku kuću na Trgu republike da bi u njoj ostvario sve svoje velike uloge.

 

Životna priča Lea Martina: Šansonjer svetske slave, pobedio rak, proveo ceo život sa ženom kojom je i danas opčinjen!

Uvek smo se pitali zašto Živan nije ostvario međunarodnu karijeru.

 

U inostranstvu nikad ne bih mogao da živim“, govorio je. „Odbio sam blanko ugovor direktora čuvene Bečke opere, zatim ponudu Rimske i Napuljske opere. Nisam hteo da pevam ni kod Nemaca. Kako da idem da pevam kod njih kad su mi ubili oca ?“

 

Kraj basovske karijere za sve druge velike svetske umetnike za Živana je bio pravi početak: dobio je jednu od najvećih basovskih uloga u celokupnom operskom repertoaru, strašnog cara Borisa u operi Boris Godunov Musorgskog. Surovi car i nežni i brižni otac širili su skalu psihološkog preživljavanja tako da je Živan svojom moćnom pojavom, sjajnom glumom ostao zauvek u našim sećanjima. Pevajući na ruskom, svi su bili uvereni da je Rus, čak kad je u ovoj ulozi gostovao u tadašnjem Sovjetskom Savezu. A kakav je to bio izazov pevati ulogu Borisa Rusima!

 

Bio je naš Šaljapin, znao je sve o ovom velikom umetniku i basu, bio mu je vodilja. Koncert „U čast Šaljapina” održao je 2001. godine. Izvodio je njegove najpoznatije arije. Divio mu se, ali i Rusiji kao zemlji i ruskom čoveku, održao je preko sedam stotina koncerata u Rusiji. Milka je uvek bila prisutna, nekada kao solista, nekada kao njegova muza, inspiracija, životna i umetnička saputnica.

 

Voleo je dve žene, publici davao celog sebe: Životna priča Dorđa Marjanovića! (FOTO)

Kada bi zapevao osvajao je bojom i snagom glasa, toplinom i ogromnim opsegom, podjednako raspevan u dubinama i visinama, od dubokog registra nastajao bi tajac i drhtaj u publici. Nije mu se moglo odoleti.

 

Njegove druge osobine, pre svega duhovitost, britak jezik i sceničnost bez premca dolazili su do izražaja u njegovim drugim ulogama u Rosinijevom Seviljskom berberinu, Don Bazilio.

 

Pored brojnih uloga, takoreći svih u verdijanskom repertoaru (Nabuko, Don Karlos, Aida, Bal pod maskama, Ernani, Makbet, Rigoleto, Travijata, Trubadur i dr.) i ruskom repertoaru (Evgenije Onjegin, Boris Godunov, Knez Igor, Ivan Susanjin) mi smo naročito cenili njegov udeo u interpretiranju domaćih dela. Nezaboravna Mokranjčeva Liturgija sa njegovim Jektenijama trenutak je ovaploćenja tradicije i duhovnosti, ali i Liturgija Marka Tajčevića koja je snimljena na LP ploči. Na njegov glas se računalo kada su se postavljale najbolje domaće opere, Simonida Rajičića, Knez od Zete Konjovića, Pokondirena tikva Logara, dok Testamenat Rajka Maksimovića kao i veliki broj solo deonica u vokalno-instrumentalnim delima našeg i stranog repertoara, svedoče o trajnoj i uspešnoj karijeri koncertnog pevača.

 

Markantan, moćnog glasa i stasa ostaje zauvek na tronu, kao naš „knez među basovima“ kralj i car naše operske scene.

 

Posle 42 godine koje su dvoje velikih umetnika proveli u braku, od Živanovog odlaska Milka Stojanović oseća unutrašnju potrebu da učestvuje u događajima koji bi održavali sećanje na njega. Na velikana o kome ona kaže da je bio “čudo nad čudima, cunami, oličenje životne čenergije, snage i radosti, čovek koji je obeležio jedno vreme”.

 

Životna priča Amalie Rodrigez, portugalske fado boginje: Ona je grb, zastava i duša Portugala! (FOTO, VIDEO)

- Živan je zaista bio ličnost izuzetna u svakom pogledu. Svi koji su komunicirali sa njim apsolutno su ga obožavali, imao je tu vrlo retku spontanost u ophođenju koju poseduju samo potpuno slobodne ličnosti. Nesebično je pomagao svima oko sebe, borio se da dobiju stanove, zaposlenja... Uložio je ogroman trud u borbu za novu zgradu opere kao predsednik udruženja “Opera na Trgu republike” i inicijator te ideje, sa izvanrednim arhitektom Pališaškim.

 

“Srpski Šaljapin”, kako su zvali Živana, bio je vokalni fenomen, koji je sa istom snagom, lepotom i uverljivošću pevao operu, džez, ruske i naše narodne pesme, koji je veličanstvenim glasom oduševljavao širom planete.

 

- Do poslednjeg dana svog života on je pevao snažnim, mladićkim glasom, spremajući se za premijeru “Don Karlosa” gde je pevao Inkvizitora. U dva sata posle podne je došao sa probe a sledeće noći u dva sata je otišao... - seća se Milka tog odlaska, tako nespojivog sa čovekom koji je svojom pojavom isijavao onakvu snagu:

 

- Uz svoju veličanstvenu ulogu, Filipa iz “Don Karlosa”, Živan je sa lakoćom nosio ogroman basovski repertoar. Obožavao je Šaljapina, Karuza, Pavarotija, Neta King Kola, Elu Ficdžerald, Carevca, pevačicu narodnih pesama Kseniju Cicvarić... Imao je izuzetno široka interesovanja, sve popravke u kući sam radio, obrađivao baštu, bojio ogradu, voleo je tirkiznu boju i u nju bojio kamenje koje smo donosili sa Tasosa gde smo letovali 26 godina. Bio je nadaren i za crtanje, a uradio je i nekoliko divnih figura, u drvetu isklesanih likova svetaca... Njegovo ime je naprosto ogromno, on nije bio samo bas, bio je čudo od čoveka!

 

Milka je, i sama oličenje snage, nastavila da živi jer “nema prava da odustane”:

 

- Živan je bio najbogatija i najsvestranija ličnost, svojom najvećom srećom smatram što je on bio ceo moj život, što je taj moj život u potpunosti obogatio i što me je toliko voleo. I u ime toga koliko me je Bog blagoslovio, moram do kraja ovaj život da doživim na jedan radostan način, družim se, radim gimnastiku, meditiram, svakoga dana sedam za klavir i vežbam i to me ispunjava najvećom radošću. Tenor Goran Šinpraga, violinistkinja Nevenka Tatić i Darinka Paunović, pijanistkinja koja je mene i Živana pratila na svim nastupima, moja velika prijateljica i podrška tokom svih ovih godina, i ja kao gost nastupamo na koncertima posvećenim Živanu. Uvek otpevam prekrasnu rusku pesmu “Gori gori moja zvezdo” koju posvećujem Živanu, nekad rusku narodnu “Ivuška” koja je bila naš zaštitni znak i na svakom koncertu smo je pevali zajedno... i uvek se mnogo radujem tim koncertima.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs