Rođen je kao Česni Henri Bejker junior 23. decembra 1929. godine u Oklahomi. Vreme Velike depresije podarilo je mnoge velikane džeza, koji su pokušavali da makar kroz umetnost pobegnu od pošasti ekonomske krize.
Možda i nije bilo puno dilema kojim će putem Bejker poći s obzirom na to da je odrastao u porodici u kojoj se muzika cenila i rado slušala. Njegov otac, Česni senior, i sam je svirao gitaru i veoma brzo uvideo da u njegovom sinu postoji veliki potencijal. Porodica Bejker se krajem tridesetih seli u Kaliforniju, gde se Čet kasnije sreće sa nadolazećim talasom zapadne „kul škole” džeza, a tokom pedesetih postaje i jedna od njenih vodećih ličnosti. Poznanstva i saradnja sa Stenom Gecom, Čarlijem Parkerom, Artom Peperom i članstvo u kvartetu Gerija Maligana otkrili su neizbrušen dijamant Bejkerovog talenta i probudili njegovu želju za dokazivanjem. Specifičan, relaksiran i pomalo melanholičan zvuk njegove trube, učinili su da Četov stil gotovo odmah postane prepoznatljiv.
Cenjen je podjednako i kao trubač i kao pevač. Šira publika zavolela je njegove maestralne interpretacije džez klasika na albumu „Chet Baker Sings”. Snimao je za mnoge ugledne izdavačke kuće, između ostalih i za „Pacific Jazz” i „Blue Note”. Uprkos tome, bio je veliki kritičar muzičke industrije.
– Izdavačke kuće ne brinu puno o muzici kao takvoj. Njima je jedino bitno hoće li im ona doneti profit ili ne – izjavio je Čet 1979. za „Jazz Professional”.
Kao entuzijastu i sanjara po prirodi, često su ga pogađale stvari tako normalne za savremeno doba. Smetalo mu je što je dobar deo publike suštinski neobrazovan i dolazi da čuje nešto samo zato što je to „in”.
– Neki ljudi zatraže melodiju i očekuju da ona zvuči potpuno isto kao na albumu. A džez nije to, džez je stvar momenta, inspiracije. Kad shvate da nisu dobili ono što su očekivali, odlaze razočarani – kaže Bejker.
Nažalost, Bejkerovi problemi sa heroinom bitno su uticali na tok njegove karijere. Dok su ga jedni kritikovali, i kroz ironiju konstatovali da „čist” nikad ne bi postigao takav uspeh, drugi su tvrdili da takav genije ne može da ostane normalan u turbulentnom i licemernom svetu. Zbog problema sa heroinom često je zapadao u konfliktne situacije i bio pod budnim okom policije. Proveo je više od godinu dana u zatvoru u Italiji zbog navodnog krijumčarenja narkotika. Gostoprimstvo su mu otkazale i Engleska i SR Nemačka zbog sličnih postupaka. U tuči u San Francisku 1966. godine Bejker je zadobio ozbiljne posekotine usana, a prednji red zuba mu je bio izbijen. Njegova karijera trubača bila je dovedena u pitanje. Narednih nekoliko godina proveo je u usavršavanju tehnike sviranja trube sa zubnom protezom. Tokom sedamdesetih i osamdesetih, Čet najviše vremena provodi na relaciji Njujork–Evropa, gde pokušava da ponovi uspehe iz ranijih decenija, što mu donekle i uspeva. Čet je poslednje godine svoje karijere proveo najčešće svirajući po Evropi, jer mu je, prema sopstvenom priznanju, odgovarao senzibilitet i istančan ukus evropske publike.
Zbog svog specifičnog izraza, mnogi smatraju da je Čet indirektno uticao na nastanak takozvanog smut džeza (od engleske reči smooth – gladak, lak, blag).
Kad su se rastali, rekao je: Ona nije žena! Kako je propala najlepša ljubavna priča 20. veka!
Brojni muzičari navode Četov uticaj kao bitan deo svog muzičkog izraza. Pomenimo samo Krisa Ajzaka, Šade, Kurta Elinga, Elvisa Kostela...
– Ponosan sam što sam Četa uspeo da „nateram” da svira na mom albumu „Punch The Clock” iz 1983. Sećam se da sam mu nešto ranije sa strahopoštovanjem dao primerak albuma „Almost Blue” – prisetio se svojevremeno Kostelo u intervjuu za „Scotland On Sunday”.
O životu poznatog muzičara napisane su brojne biografije. Našao je mesto u Džez kući slavnih 1987. godine. Zanimljivo je i da se Bejker nedavno našao u virtuelnom društvu Džona Koltrejna, Djuka Elingtona, Čarlsa Mingusa... Naime, poslednja verzija popularnog kompjuterskog programa „Word press” nosi naziv Bejker, u čast slavnom muzičaru.
Dokumentarac „Let’s Get Lost”, o Bejkerovom životu i radu u režiji Brusa Vebera iz 1988. godine, nominovan je za „Oskara”.
Misteriozni pad
Bejker je pronađen mrtav u zoru 13. maja 1988. godine, na pločniku ispred hotela „Princ Henrik” u Amsterdamu. Autopsijom je potvrđeno prisustvo narkotika u njegovom organizmu, a u sobi je pronađena izvesna količina heroina i kokaina. Zvanična istraga holandske policije utvrdila je da na Bejkerovom telu (osim posledica pada) nije bilo drugih povreda, tragova nasilja, ili prisustva drugih lica u sobi u trenutku nesreće. Bejkerova smrt zvanično je proglašena za nesrećni slučaj izazvan slučajnim padom kroz prozor. Kao i kod drugih naprasnih smrti muzičkih zvezda, i Bejkerov odlazak izazvao je brojne sumnje, pa i teorije zavere kod tvrdokornih fanova. Najčešća verzija bila je ta da Čet nije sam pao kroz prozor, već da je gurnut prilikom rasprave sa lokalnim dilerom droge.
