Srđan Žika Todorović, čuveni đavo iz filma "Mi nismo anđeli", nalazi se na liderskoj poziciji naših najautentičnijih glumaca. Iza sebe ostavio je uloge koje su ga upisali u klub besmrtnih. Njegov posebni dar je što mu polazi za rukom da nas uvek iznenadi novim likom. Međutim, u privatnom životu njega je sudbina zaprepastila...
Žikino ime najviše vezujemo za filmove: "Mi nismo anđeli", "Tri palme za dve bitange i ribicu", "Sivi kamion crvene boje", i seriju "Vratiće se rode", međutim, malo ko zna da je prvu ulogu dobio već sa tri godine u ostvarenju "Ima ljubavi, nema ljubavi“ i već tada je bilo jasno da se radi o velikom talentu, jer je odmah osvojio srca publike.
Naime, nije ni čudno što je rešio da uplovi u glumačke vode, jer potiče iz umetničke porodice. Njegov otac bio je zvezda jugoslovenske kinematografije, legendarni Bora Todorović, koji je godinama bio u skladnom braku sa Snežanom Matić. Srđanova tetka po ocu je, takođe, čuvena srpska glumica Mira Stupica.
Kako se tokom srednje škole bavio muzikom, mnogi su mislili da je odabrati upravo taj pravac. Svirao je bubnjeve u bendovima "Ekatarina Velika" i "Disciplina Kičme", dok je prva muzička iskustva sticao u bendu "Radnička kontrol"a, a zatim je svirao u grupi "Bezobrazno zeleno".
Jednom prilikom Žika se prisetio tog perioda i priznao da je tokom sviranja u bendu imao kontakt sa narkoticima.
- U vreme kada sam bio bubnjar u rok grupi ‘Ekatarina Velika’, svašta se dešavalo. Mnogi meni bliski ljudi bili su heroinski zavisnici. Oni su mene mnogo čuvali, ja sam bio mlađi od njih šest godina, oni su bili ’59, ’58, a ja ’65. godište. Nisu mi dali ni mrvicu droge da probam. Čuvali su me jer su imali već loša iskustva sa ranijim bubnjarima, tako da ne bih da pričam puno o tome, to je za mene teška tema. Uglavnom izbegavam, ali hoću da kažem da su me pazili kao malo dete. Da nije njih možda danas ne bih bio živ! Bilo je i perioda kada sam ostajao bez novca, ali sam ga kasnije pozajmljivao od nekih kolega s kojima sam bio blizak, a najviše od oca. Nerado pričam o tome, ali je to period mog života i to je prosto tako - rekao je svojevremeno.
Kada je završio četvrti razred, otišao je u vojsku. Iako nije planirao da studira glumu, polagao je prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti. Recitovao je tekst Filipa Rota "Portnojeva boljka" koji govori o čoveku koji je opsednut masturbacijom i upisao ga je iz prvog puta. Zanimljivo je da je razlog zbog kojeg se odlučio za fakultet taj što mu je studiranje omogućilo sedam dana odsustva iz vojske.
Pošto je mnogo voleo filmove, na prvoj godini studija je shvatio da želi da postane filmski glumac. Bio je u klasi profesora Vladimira Jevtovića, a sa njim su studirali: Vesna Trivalić, Mirjana Joković, Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić Manda, Dragan Petrović Pele, itd. Pošto su svi ostvarili veoma uspešne karijere, njihovu klasu zovu 12 veličanstvenih.
Zanimljive ljubavne priče
Žika je nekada, prema pisanju domaćih medija, bio u vezi s poznatom voditeljkom Suzanom Zlatanović. Njih dvoje su se upoznali tokom studija, a budući da je glumac važio za velikog zavodnika u mladosti (a zna se od koga je nasledio najbolje gene), sve devojke su ludele za njim, a među njima i Luna Lu, jedna od tada najpoželjnijih gradskih devojaka.
Međutim, nije poznato koliko je ljubav trajala. Svojevremeno su kružile i glasine da je Srđan ostavio Lunu Lu zbog sadašnje supruge Ane Jovićević kojom se oženio 2004. godine, a da je voditeljka patila za glumcem i da se posle ove ljubavi nije udavala. O ovome Žika Todorović nikada nije pričao, pa se i dalje ne zna da li je sve to istina ili samo priča koja se pričala po glumačkim kuloarima.
U Anu se zaljubio na prvi pogled
Na Adi Bojani 1998. godine upoznao je studentkinju Filološkog fakulteta Anu Jovićević koja je poreklom sa Cetinja. Ubrzo su počeli da se zabavljaju, a glumac je od samog početka bio siguran da je pronašao ženu svog života. 2004. godine su se venčali u njenoj porodičnoj kući na Cetinju. Svako leto su provodili u kući njegovog oca u ribarskom naselju Bigovo, a ovu tradiciju su nastavili i kada su dobili dete.
Par se dvanaest godina borio za potomstvo i 1. maja 2014. godine rođen je njihov sin Dejan. Glumac je izjavio da mu je očinstvo promenilo život za 180 stepeni i da je prestao da izlazi.
Tragedije koje su mu obeležile život
U julu 2014. godine Srđan doživljava veliku tragediju - njegov otac, veliki glumac Bora Todorović, je preminuo.
Tri godine kasnije, njegov život srušen je iz temelja - supruga i sin su išli kod lekara jer je on bio prehlađen. Kada su se vratili, legao je da spava. Dva sata kasnije, Ana je videla da su dečaku usta plava i pokušala je da ga probudi.
Pozvali su Hitnu pomoć, ali lekari nisu ništa mogli da učine. Na odbukciji je utvrđeno da je srce prestalo da mu kuca i da je reč o sindromu iznenadne smrti deteta.
- Ja svaki dan gledam njegove slike, ljubim ga i gledam te neke snimke na mobilnom telefonu. Još uvek nisam stao na noge. Sada radim neke rock'n'roll emisije i gluma me više uopšte ne zanima", rekao je prošle godine u emisiji "Una, Due, Tre".
Potom je otkrio kako je došlo do tragičnog slučaja.
- Stavili smo ga na popodnevno spavanje. Pustili smo ga pola sata duže i već je bilo kasno, bio je plav. Kad je došla hitna pomoć, uradili su sve, ali doktorka je rekla da je prekasno - objasnio je Todorović i dodao:
- Radili su, kako se kaže ono kad gledaju krv da li je od nečega umro? Nisu našli ništa. Kada ne nađu ništa, stave pod 'SIDS'. To je službena bolest koja postoji u Americi. Ja sam pričao s nekim američkim parovima, kojima je također dete umrlo od SIDS-a. 'SIDS' - rekao je Srđan.
Ovakav uzrok smrti je prosto neobjašnjiv ali ne i redak. Dejan je kremiran na Novom groblju u Beogradu i njegova urna je položena pored urne njegovog dede Bore Todorovića u Aleji velikana. Bez obzira na sve Srđan je kako kaže ipak zahvalan Bogu jer je bar na neki period osetio kako je to biti otac i čuo da ga sin zove "tata".
