Danima unazad pisalo se Zinedinu Zidanu, bivšem reprezentativcu Francuske, jer je otkrio da neće prisustvovati finalu njegove zemlje sa Argentinom na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Kataru.
Kako je preneo Mundo Deportivo, bivši trener Reala je odbio poziv FS Francuske da uživo gleda meč za prvaka sveta, jer navodno nije želeo da se pojavljuje kako se ne bi pričalo o njegovom navodnom dolasku na mesto Didijea Dešana.
Gorepomenut medij navodi da Zidan ne želi da bude pod svetlom reflektora dok nacionalni tim igra tako važan meč.
"Najvažnija stvar je tim. Ja nisam najvažniji čovek ovde, sve je u mojoj ekipi. I moja budućnost neće zavisiti od rezultata finala", rekao je pred finale. Ipak, to nije razlog da se ne podsetimo neverovatne priče ovog velikog sportiste.
Malo je falilo da Zidan krene stranputicom - droga i nasilje bili su deo njegove svakodnevnice u kojima je sport bio jedini izlaz iz takvog sveta. Na svu sreću, Zinedin nije krenuo pogrešnim putem.
Njegovi roditelji su pre početka Alžirskog rata 1953. emigrirali u Francusku. Prvo su stigli u Pariz, a kako su imali problema u nalaženju posla, sredinom 60-ih preselili su u predgrađe Marselja na jugu zemlje.
Zidan je rođen 1972. kao najmlađe od petero dece. Dok mu je majka bila domaćica i brinula se o deci, otac je radio dva posla - danju u skladištu, a noću kao čuvar. U izrazito siromašnom susedstvu Zidanovi su živeli relativno dobro.
Otac je bio poznat kao posebno strog. Znao je da je stopa kriminala u gradu visoka i da dečak lako može da zastrani. Činio je sve da bi Zinedin i ostala deca bili što dalje od opasnih ulica i iskušenja koja one nose.
Prvi susret sa fudbalom ostvario sa 5 godina
Prvi kontakt sa fudbalom Zinedin Zidan je imao kao petogodišnjak. Pokazao se kao veoma talentovan dečak i s 10 godina počeo je ozbiljnije da se bavi fudbalom. U to doba za Olimpik su igrali bivši igrač splitskog Hajduka Blaž Baka Slišković, Žan-Pijer Papen, Enco Frančeskoli, koji su mu postali prvi uzori.
Kao 14-godišnjak gledao je kako Maradona vodi Argentinu do titule prvaka sveta u Meksiku 1986. i sanjao je o tome kako će on to isto jednog dana napraviti sa Francuskom. U to doba primetio ga je skaut Kana Žan Varud i preporučio ga sportskom direktoru.
Na meti rasističkih napada
Iako je prvobitno u Kan otišao na dvomesečnu probu, Zidan se zadržao pune četiri godine. Napustivši prvi put porodicu, završio je u domu sa 20-ak dečaka koji su takođe stigli u klupski kamp. Ubrzo ga u svoju kuću prima direktor kluba.
Mladi Zidan bio je tempirana bomba. Kako je bio jedini igrač arapskog porekla, često je bio meta rasističkih napada kako gledalaca tako i protivnika na terenu. Imao je kratak fitilj i često bi ulazio u fizičke obračune.
Prve dane u kampu često je provodio čisteći razne stvari kao kaznu za udaranje protivnika koji su ga provocirali. Iako je vremenom postao smireniji, tu svoju stranu nikad potpuno nije uspeo da iskontroliše, piše "T portal".
"Gajim sklonost ka arapskom svetu. Imam tu povezanost u krvi, preko roditelja. Ponosan sam na to što sam Francuz, a isto tako ponosim se i korenima", rekao je više puta Zidan.
Sa 17 godina debitovao je u prvoj francuskoj ligi. Kao tinejdžer postigao je i prvi prvenstveni gol koju mu je i te kako ostao u sećanju jer je kao nagradu dobio automobil.
Za sjajne igre u dresu Juventusa i Francuske Zidan je prvi put proglašen za najboljeg fudbalera sveta. Još bolji je bio dve godine kasnije, kad je Francuskoj doneo pehar prvaka Evrope. U finalu su svladali Italiju. Proglašen je najboljim igračem prvenstva.
2000. Zidan je drugi put proglašen za najboljeg igrača sveta. Nakon što je sa reprezentacijom Francuske pokorio svet, Zidan je 2001. za tada rekordnih 77,5 miliona evra prešao u Real iz Madrida.
Nakon igračke penzije Zidan je ostao aktivan u sportu - prvo na raznim savetničkim funkcijama. Uz to je bio vrlo aktivan u dobrotvornim akcijama, često organizator i učesnik raznih humanitarnih utakmica. Povratak takmičarskom fudbalu započeo je 2010. kao savetnik tadašnjeg trenera Reala Žozea Murinja.
Godinu kasnije postao je sportski direktor kluba, a 2013. glavni pomoćnik trenera Karla Anćelotija. Bio je i na edukaciji kod Gvardiole na treninzima Bajerna. Nakon toga dve sezone bio je glavni trener B tima Reala, da bi u januaru 2016. na klupi 'kraljevskog kluba' zamenio Rafaela Beniteza.
Njegov broj telefona znaju samo članovi porodice
Zidan ne voli da priča o sebi. Odrastao je sa tri brata i sestrom ss kojima je jako povezani. Suprugu Veroniku upoznao je sa 17 godina kada je bio u Kanu, i sa njom je dobio četiri sina. Sva četiri sina se bave se fudbalom.
Sportista je tajnovit do te mere da njegov broj telefona znaju samo članovi porodice, a i taj broj menja svakih šest meseci. Poslovne i češće. Sarađuje s mnogim velikim kompanijama i u svakoj samo jedna osoba ima njegov broj. Najčešće je ta osoba predsednik uprave.
Vrlo je nepoverljiv. Ukoliko neko od njegovih prijatelja medijima ili nekom drugom kaže nešto o njemu bez njegovog znanja, za Zidana je on zauvek precrtan.
Pre 14 godina objavljena je autobiografija "Zidan, tajni život", a on je činio sve da ta autobiografija ne ugleda svetlost dana. Kada je napisana prva verziju, dva primerka knjige imali su ljudi iz izdavačke kuće. Tada su se u Parizu dve noći zaredom dogodile provale u njihove stanove.
U tim provalama ukradeni su jedino kompjuteri u kojima su bile prve verzije Zidanove biografije. Iako te provale nikad nisu razrešene, proširila se verzija priče da je upravo Zidan preko svojih prijatelja naručio provale.
