nežni borac
Milica Mandić za Stil: Evo kako da strah od neuspeha pretvorite u uspeh!
Žena koja je rođena da osvaja medalje priznaje da joj nije svejedno kada razmišlja o kraju karijere i otkriva da je privatno potpuno drugačija
Autor:
Borbena, hrabra i uspešna! Ove tri reči najbolje opisuju srpsku reprezentativku u tekvondou Milicu Mandić (28). Sa svega 20 godina upisala se u sportsku istoriju osvajanjem prvog olimpijskog zlata za Srbiju u Londonu 2012. godine.
Trenutak kada je na najvišem postolju sa najsjajnijom medaljom oko vrata zapevala himnu "Bože pravde" i njene suze radosnice nikada nećemo zaboraviti.
Nakon toga, ređale su se medalje na evropskim i svetskim šampionatima. Prvak sveta je postala 2017. godine u Južnoj Koreji, a iste godine proglašena je za najbolju sportistkinju Srbije po izboru Olimpijskog komiteta Srbije.
S obzirom na to da je najavila kraj blistave karijere posle odloženih OI u Tokiju 2021, razgovor smo započeli pitanjem koliko je bilo teško doneti takvu odluku i da li za nečim žali. "Nemam za čim da žalim. Osetila sam i pobedu i poraz i krize, videla kako izgleda kad si najbolji, kako je kada ljudi ne veruju u tebe i kako da prevaziđeš prepreke. Tekvondo mi je mnogo toga lepog doneo, i kad bi mi neko dao priliku da promenim nešto nikad je ne bih iskoristila. Kad razmišljam o kraju karijere nije mi svejedno. Ovo je sport kome sam sve dala i koji mnogo volim. Ali dolazi vreme za neke nove stvari. Iako me plaše novi počeci, mislim da ce mi iskustvo koje mi je sport dao, pomoći u narednim izazovima".
Na šta ste najponosniji, koji trenutak vam je bio najemotivniji u karijeri?
"Osvajanje zlata u Londonu 2012, kao i Svetsko prvenstvo 2017 su za mene dva najupečatljivija turnira u karijeri, i koje sam najemotivnije doživela".
Biljana Tipsarević za Stil: Kada žena ne zna šta da obuče, ova 3 stilska rešenja su pun pogodak!
Šta vas pokreće u životu i ko vam uvek daje "vetar u leđa"?
"Pokreću me porodica, verenik, ljubav prema sportu, izazovi i želja da napredujem. Srećna sam što sam okružena ljudima koji me uvek podržavaju i guraju u pravom smeru i na tome sam im večito zahvalna".
Veliki Duško Radović je rekao: Niko vam ne zavidi na sposobnostima, već na uspesima. Dok radite smatraju vas ludim, a kad nešto postignete, srećnim". Slažete li se? "Slažem se. Imam trenera pored sebe koji je oduvek verovao da možemo da pobedimo svakog i osvojimo najveće medalje. Mene je lako ubedio u tu ideju i počeli smo da radimo korak po korak. Mali krug ljudi je verovao u naš uspeh, dok je drugima bilo smešno".
Kako se borite sa stresnim situacijama, koji mentalni trikovi vam pomažu da ne pokleknete pod pritiskom i da postižete odlične rezultate?
"Radim sa psihologom od 2008. godine i Marija Pavlović je doprinela mnogo svim mojim rezultatima. Kao što radim na fizičkoj spremi, tako radimo i na mentalnoj. Radimo na sumnjama, problemima ili krizama, samopouzdanju ili na nekoj situaciji kojoj se treba brzo prilagoditi".
Mnogi ljudi imaju strah od neuspeha. Šta im savetujete, kako da se nose sa porazima i strah od neuspeha pretvore u uspeh?
"Očekivanja u sportu su uvek visoka. To je nešto na čemu radim godinama u nazad. Bitno je da se priča o tome, da se problem “ne gura pod tepih”. Treba jednostavno raditi na sebi i kada ti je teško i kada ti se možda ne priča o tome. Jer takve stvari se ne rešavaju same od sebe, već je potreban rad kao i vreme".
Maja Mandžuka za Stil o Holivudu, Cviji i humoru Srba: Pravi prijatelji se ponašaju ovako!
Dok ste u opremi za tekvondo vi ste borac, a kakvi ste privatno?
"Mislim da me je Marija Kilibarda najbolje opisala - nežni borac. Privatno sam drugačija, ljudi se često zapitaju otkud ja u tekvondou jer im deluje da nemam takvu narav koja je potrebna za borilačke sportove. Uvek mi je u ovom sportu bio “nedostatak” što nisam dovoljno agresivna. Ali ja po prirodi nisam takva, dosta sam emotivna, uvek nasmejana i tolerantna".
Važite za jednu od najlepših žena u svetu sporta. Prija li vam taj epitet?
"Komplimenti uvek prijaju, ali sebe ne vidim tako. Najviše volim kada ljudi prepoznaju moj rad i rezultate".
Kako se negujete?
"Moja nega kože je jako jednostavna, kada očistim lice micelarnom vodom, umijem se sa prirodnim sapunom i namažem noćnu kremu.Piling tela radim jednom nedeljno i trudim se da mažem svakodnevno mleko za telo da mi koža bude hidrirana".
Koji mamin bjuti savet pamtite?
"Negovana kosa i lice i da ne preterujem sa šminkom. Uvek je volela jednostavnost i to je prenela na mene". U čemu je tajna vaše duge i negovane kose?
"Mislim da je najviše zaslužna dobra genetika. Kosu zbog treninga često vezujem u punđu i tako je kidam. Ali trudim se da je maskama, raznim uljima i redovnim šišanjem krajeva oporavim od vezivanja i krzanja".
Kako izgleda režim ishrane vrhunskog sportiste, koliko se razlikuje od uobičajene?
"Nutricionista nam piše plan i program ishrane. Imamo lepo izbalansirane i raznovrsne obroke. Na našem meniju je uglavnom hrana koju volimo, poput ovsene kaše, proteinskih palačinki, svih vrsta mesa, slatkog krompira. Najbolja stvar u tome je što nam ponekad dozvoljava i nezdravu hranu, ali kada pojedemo loš obrok, bitno je da nam ostali obroci budu zdravi".
Čemu nikad ne možete da odolite? "To je teško pitanje, uglavnom nešto slatko. Ali ponekad je to pita sa sirom".
Zbog prirode posla, dosta vremena provodite u opremi za tekvondo. Kakav stil odevanja negujete privatno?
"Pored sportske odeće, najčesće nosim neki džins, belu majicu, kožnu jaknicu i patike. Ali i pored toga volim da iskoristim priliku kada imam da se sredim i obujem štikle. Volim dugačke suknje, rolke i odela. U toj odeći se uvek dobro osećam".
Koji letnji odevni komadi i boje preovladavaju u vašem ormaru?
"Teksas šorcevi, majice i košuljice u nekim nežnim tonovima. Ove godine mi je najlepša boja lavande i kupujem sve što nađem u toj boji".
Posvećujete li pažnju modnim detaljima? "Kada imam neki događaj trudim se da svemu posvetim pažnju, od odevnog komada i obuće pa do šminke, frizure i modnih detalja. S obzirom na stalne treninge i takmičenja to su retki momenti, ali uživam u njima".
Kao sportista proputovali ste svet. Koja zemlja je na vas ostavila najveći utisak u smislu življenja?
"Mislim da su za sada Iran i Obala Slobovače dve zemlje koje su ostavile najjači utisak na mene. Iran zbog kulture, vere i devojaka koje sam upoznala tamo. U Obali Slonovače me je oduševilo što i pored lošeg životnog standarda i malih plata, njima ne manjka energije, želje za igrom i pevanjem".
Irina Vukotić za Stil: Samo ovo može da nam pomogne da iz epidemije izađemo kao pobednici!
(Razgovarala: Aleksandra Isailović)