Crveno slovo

Danas su Petrovske poklade: Ove običaje treba da ispoštujete, a ovo nikako ne smete da radite!

SPC i njeni vernici danas slave dan Svetog cara Konstantina i carice Jelene

Vesti 03.06.2018. - 11:24h Autor: Kurir
Foto: Shutterstock

Danas se obeležavaju i Petrovske poklade, koje kod Srba predstavljaju poslednji dan pred Petrovdanski post - poslednji dan kada se pred Petrovdan jede meso. Ovaj post počinje sutra, u ponedeljak, i trajaće do 12. jula.

 

Poklade su praznik kada za ručak treba okupiti celu porodicu, a trpeza treba da bude ispunjena mesom i mlečnim proizvodima, kojih će se vernici odricati u narednom periodu.

 

Ovaj praznik je, dakle, posvećen caru Konstantinu i njegovoj majci. Njihov kult je naročito negovan kod Grka i Rumuna, pa se kaže da je kod njih Konstantin kao kod Srba Sava.

 

Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst kao znak pobede. On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao svoju veliku pobedu.

 

Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim je prestao progon hrišćana Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti. Posle toga strašna bolest nestala je sa njegovog tela.

 

Pripremite se za Petrovski post: Evo kako da se molite i šta da jedete!

foto: Profimedia


Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronašla je časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve na Svetoj Zemlji.

 

U svojoj 80. godini umrla je ova sveta žena 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina iza svoje majke. Umro je u gradu Nikomidiji 337. godine, a sahranjen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.

 

Verovanja kažu da bi valjalo i pozvati siromašnije komšije i rođake na ovaj, mrsni ručak. U istočnoj Srbiji kažu da se danas ne valja češljati, jer bi "sva kosa mogla da opadne sa glave".

 

U nekim predelima Srbije zadržao se i običaj da se mladići i devojke maskiraju, koji u graji idu od kuće do kuće i zbijaju šale, a domaćini treba da ih časte jelom ili pićem.

 

Deo proslave su i lile, buktinje koje se pale i koje nose mladići i dečaci, a u mnogim mestima se proslava završava velikom vatrom na glavnom trgu, gde se okupljaju svi meštani da zajedno uđu u post.

 

U nekim mestima se ta vatra i preskače.

 

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs