Badnji dan, veliki praznik koji prethodi Božiću, nosi sa sobom mnoge običaje.
Oni variraju od mesta do mesta, a jedan je posebno rasprostranjen - razbijanje oraha.
Naime, svaki ukućanin treba da razbije ljusku jednog oraha, a plod unutra će mu otkriti kakva ga budućnost čeka sve do sledećeg Božića.
Ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je polomio, ako ne, veruje se da te cele godine neće imati sreće i da će ga skoliti neka bolest.
Orahe bi trebalo baciti i u ćoškove prostorije dok traje Badnja večera, jer u nekim mestima važe za "mamac" za lošu energiju i zle sile, i tako štite porodicu od svega lošeg na ovaj dan.
Božićno praznovanje počinje 6. januara, na Badnji dan, tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosnihi hrišćanski praznik Božić - praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Domaćin rano ujutro odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvce, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićnih praznika. Na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće i jedu se posna jela. Postoji verovanje da se na ovaj dan ne valja svađati, kao ni pozajmljivati tuđe stvari.
Važan smisao Badnje večeri, kao praznika koji je posvećen porodici, bilo je okupljanje sve čeljadi na posnoj trpezi. Osim toga, interesantno je da je za večeru pripreman neparan broj posnih jela, što, kako se verovalo, ima veze sa kultom predaka. Trpeza se spuštala na pod jer se smatralo da će tako biti najbliža dušama pokojnika. Zato je večera proticala u miru i tišini, a ako je ko i bio zavađen, Badnjeg dana se morao obavezno izmiriti.
Unošenjem slame, u kuću unosite Božji blagoslov: Značenje najlepših običaja za Božić!
Neki običaji su se u međuvremenu prilagodili vremenu i mestu u kojem živimo, te se danas ne praktikuje večera na podu, već sa stola ispod kojeg je prostrta slama.
Jelovnik za Badnje veče gotovo nikada se ne menja. Od jela na stolu, pored hleba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, kiseli kupus, rezanci s orasima, turšija, med, vino i prebranac. Svaki deo ove praznične posne trpeze ima svoju simboliku.
Riba, kao i hleb, simboliše Gospoda Isusa Hrista, jer na grčkom jeziku, preko koga su naši preci primili hrišćanstvo, riba je IHTIS, a to je skup inicijala Isusa Hrista. So simbolizuje silu božansku, koja čuva delo božje, kao što so čuva hleb i ribu od plesni i truleži. Vino predstavlja krv Spasiteljevu kojom je on na Golgoti dao otkup Bogu za grehe ljudske, dok med simbolizuje sladost večnog života.
Na sto se postavlja božićna sveća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući. Pred ovakvom večerom, domaćin se prekrsti, zapali sveću, okadi trpezu, pročita molitvu Gospodnju i svu čeljad ponudi večerom, pri čemu se uz čaše vina dižu zdravice.
Stari recept za badnjaču: Neizostavna posna pogača za Badnje veče!
Simbol Božića
Badnjak
Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom unosi u kuću. Badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.
Slama
Posle badnjaka, u kuću se unosi slama koja se posipa po celoj kući. Prema narodnom verovanju slama se unosila zato što se i Hristos rodio na slami.
Večera uoči Božića
Kada se unesu badnjak i slama, ukućani sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.
Kupusnik za Badnju trpezu: Tradicionalna posna pita od kiselog kupusa! (RECEPT)
