Srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature 20. veka došao je na svet 26. oktobra 1893. godine. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom.
Miloš Crnjanski rođen je u Čongradu (mala varošica u Mađarskoj, „činovnički Sibir“ za nepodobne srpske činovnike onog vremena), od oca Tome i majke Marije, rođene Vujić. Mala porodica Crnjanski živela je u bedi.
„Majka me je prepovijala“, zapisaće mnogo kasnije Crnjanski, „u koritu za mešanje hleba“. Porodica se ubrzo, 1896, preselila u Temišvar, gde je mladi Crnjanski učio osnovnu školu i gimnaziju.
Zaslužena priznanja: Borislav Pekić i Dijana Budisavljević dobijaju spomenike u Beogradu
U Temišvaru je mladi školarac igrao fudbal, gimnastiku, ali i slikao i napisao svoje prve stihove, pa i pesmu „Sudbu“, koju je objavio u somborskom listu Golub, 1908. godine.
U Beču ga je zatekao Prvi svetski rat, gde je mobilisan u austrougarsku vojsku. Ratovao je u Galiciji i Italiji, zamalo ne izgubivši glavu. Posle rata, 1918, došao je u Beograd, gde je upisao studije književnosti i uređivao list „Dan“.
Iako su mu emigrantske godine biti mukotrpne, biće one stvaralački bogate. Napisaće tamo veliki Roman o Londonu i svoje najznačajnije delo - Drugu knjigu Seoba. Kao i svoj Lament nad Beogradom (1956), ali koji će najpre objaviti u Johanesburgu (1962). Ali pre samog autora, u zemlji će se pojaviti više njegovih knjiga: Seobe, Dnevnik o Čarnojeviću, drama Konak (koja će se 1958/59. izvoditi u Narodnom pozorištu u Beogradu), Itaka i komentari, Druga knjiga Seoba, a nedugo po povratku i Sabrana dela u 10 tomova (1966), u okviru kojih prvi put i Kod Hiperborejaca.
Počeo jubilarni 60. međunarodni sajam knjiga: Trajaće do 1. novembra
