Autor ove ispovesti je anoniman, a govori iskreno o problemu koji je narušio njegov brak i odnos sa suprugom. Ona se ugojila, a on više ne može da zamisli da bude intiman sa njom zbog toga.
"Sedim ovde i pokušavam da smislim najbolji način da se izrazim - jer ne postoji onaj pravi. To nije nešto što želim da kažem, ali želim da budem iskren. Moja žena me više ne privlači. Ne želim seks sa njom zato što više ne izgleda kao na početku veze. Kada smo se upoznali bila je vitka, a onda su kilogrami počeli da se gomilaju. To nije stvar koju ljudi olako dele. Osećam se kao da sam je izdao, ali tako stoje stvari.
To nije ono što ona zaslužuje. Ona je dobra žena. Divna žena. Bolja osoba nego ja. Ali, više me ne privlači. Volim njen osmeh, njen karakter, njenu toplinu i mudrost, ali mislim da počinjem da je volim kao prijatelja, a ne kao ženu.
Možda da smo u braku već 20 godina to bi bilo razumljivije i prihvatljivije, ali venčali smo se pre pet godina, ona je u srednjim tridesetima, a ja u kasnim.
Tokom ovih 5 godina, ona je od žene srednje građe konfekcijskog broja 38 dogurala do broja 48, a na vidiku nije nikakva promena. Osećam da je nesrećna i da joj je hrana uteha. Svestan sam i da sam ja doprineo njenom nezadovoljstvu, ali ne mogu da shvatim kako neko dozvoli sebi da se toliko promeni.
Da li ljubav zaista nema nikakve veze sa fizičkim izgledom? Da li sam ja toliko plitak i površan? Ili sam samo čovek? Danima razmišljam o tome. Zar u partnerskim odnosima ne postoji nepisano pravilo kako partneri moraju da se trude da ostanu privlačni jedno drugom? Ona zna kako se ja osećam, iako joj ja to naravno nisam nikad rekao. Ona to može videti u načinu na koji je gledam. Ona to može pročitati iz našeg narušenog, jedva postojećeg seksualnog života. Želim da smrša, ne mogu da promenim način na koji moj mozak radi. Želim da moja žena bude zdrava, samopouzdana i srećna, da bude ponosna na svoj izgled.
