Oženio sam se slepom ženom, a nakon venčanja primetio sam nešto jezivo: Nisam ni slutio koga sam doveo u kuću

Aleksandar je bio jedini naslednik svog oca Mihaila, uspešnog i uglednog biznismena. Otac ga je sam odgajio, vaspitavajući ga u duhu skromnosti, poštenja i discipline. Od malih nogu učio ga je da poštuje starije i da se prema svakome ophodi sa jednakim uvažavanjem, bez obzira na društveni status. Upravo su takvo vaspitanje, dobri maniri i čvrsti životni principi od Aleksandra stvorili perspektivnog mladog čoveka i dostojnog naslednika porodičnog posla.

Mihailov put do uspeha

Mihail nije nasledio bogatstvo niti privilegije. Sve što je imao stekao je sopstvenim radom. Tokom sovjetskog perioda godinama je radio u fabrici za preradu drveta, a kada je nastupila perestrojka i preduzeće zapalo u ozbiljne probleme, odlučio je da ga spase od propasti.

Iznajmio je radionicu i nastavio proizvodnju uprkos brojnim rizicima i teškoćama koje su obeležile to vreme. Upravo tada postavio je temelje sopstvenog biznisa.

Njegova odluka pokazala se kao pun pogodak. Preduzeće je iz godine u godinu raslo, a zarada je nadmašila sva njegova očekivanja. Zahvaljujući nepokolebljivom karakteru i čvrstim principima uspeo je da sačuva firmu od raznih kriminalnih grupa i ljudi koji su pokušavali da iznude novac ili preuzmu deo njegovog posla. Iako su mu često pravili ozbiljne probleme, niko nije uspeo da ga slomi.

Mihail je mogao satima da priča o sukobima koje je imao sa bahatim lokalnim moćnicima i korumpiranim vlastima. Ipak, kada bi pogledao ono što je stvorio, znao je da nijednu svoju odluku ne bi promenio.

Sin postaje očev oslonac

Kako je Aleksandar odrastao, postao je očev najbliži saradnik i desna ruka u vođenju porodične kompanije.

Po završetku škole, Mihail ga je poslao na studije u inostranstvo kako bi stekao znanje o savremenim tehnologijama, organizaciji proizvodnje i modernim metodama poslovanja koje su tada bile daleko razvijenije nego u njihovoj zemlji.

Posle nekoliko godina Aleksandar se vratio kući i odmah se uključio u rad kompanije. Bio je vredan, inteligentan i ambiciozan mladić koji nikada nije bežao od obaveza. Voleo je da bude okružen sposobnim i marljivim ljudima, lako je sklapao prijateljstva i uvek je bio spreman za razgovor.

Ipak, postojala je jedna oblast života u kojoj mu nikako nije polazilo za rukom – ljubav.

Očeva najveća želja

Milionera je sve više brinulo što mu je sin i dalje bio neoženjen. Devojke koje je upoznavao delovale su mu površno i nezainteresovano za porodični život. Više su ih privlačili skupi pokloni, luksuzna putovanja i lagodan život nego ideja da jednog dana budu oslonac svom suprugu i zajedno grade porodicu.

Kako su godine prolazile, Mihailovo zdravlje počelo je naglo da slabi. Posledice napornog života, neprospavanih noći i neprekidnog stresa konačno su stigle na naplatu.

– Sine moj, osećam da me snaga polako napušta – rekao je jednog dana Aleksandru. – Voleo bih da što pre pronađeš ženu. Još više bih voleo da dočekam unuke. Tek tada bih mogao mirno da odem, znajući da nećeš ostati sam.

– Oče, nemoj tako da govoriš. Pred tobom su još mnoge godine. Pa još sam mlad, kome bi me ostavio?

– Onda prestani da razmišljaš samo o poslu i počni da razmišljaš o životu. Idi sa prijateljima na neki dobrotvorni koncert, izložbu ili prijem. Možda baš tamo upoznaš devojku sa kojom ćeš poželeti da provedeš život – gunđao je Mihail.

Aleksandar se na te očinske savete samo osmehivao. Nije bio sam zato što nije imao vremena za ljubav. Imao je nekoliko veza, ali čim bi pomenuo brak i ozbiljne planove za budućnost, devojke bi se udaljavale. Zato je duboko u sebi verovao da ga negde ipak čeka žena sa kojom će jednog dana osnovati porodicu.

Sudbinski susret na pešačkom prelazu

Jednog sumračnog popodneva, vraćajući se s posla, Aleksandar je zamalo izazvao nesreću.

Zamišljen zbog poslovnih obaveza, nije na vreme primetio devojku koja je prelazila pešački prelaz. U poslednjem trenutku zakočio je automobil, a branik se zaustavio tik ispred nje.

Prestravljen, odmah je istrčao iz vozila.

– Izvinite! Jeste li dobro? Nisam vas povredio? – zabrinuto je upitao.

Devojka je stajala potpuno mirno, dok su joj oči, skrivene iza tamnih naočara, gledale negde u prazno.

Tek tada Aleksandar je shvatio da ona ne vidi.

– Oprostite... Nisam znao da ste slepi. Kakva sam budala... Nisam to smeo da kažem.

– Nemojte da se izvinjavate – odgovorila je tihim glasom, nameštajući naočare na nos. – Ljudi uglavnom tako reaguju.

Tek tada je primetio beli štap koji je držala u ruci. Iako slepa, bila je neverovatno lepa. Gusta svetlosmeđa kosa padala joj je preko ramena, lice joj je bilo nežno i pravilnih crta, pune usne privlačile su pažnju, a vitku figuru naglašavao je elegantan kaput. Bila je jedna od onih žena za kojima se muškarci okreću.

– Da li vam je potrebna lekarska pomoć? Ako želite, odmah ću vas odvesti u bolnicu – ponudio je uznemireno.

Devojka se samo blago nasmešila.

– Ne, hvala. Dobro sam. Ali ako vam nije problem... možete li da me odvezete kući? U ovo doba dana često dolazi do nezgoda.

– Naravno.

Aleksandar joj je otvorio vrata automobila, pažljivo je poveo do sedišta i pomogao joj da uđe.

Ljubav na prvi pogled

Tokom vožnje Aleksandar se osećao pomalo neprijatno. Povremeno je krišom pogledao svoju saputnicu, a zatim u sebi prekorio sebe zbog onoga što se dogodilo na pešačkom prelazu.

Međutim, devojka nije pokazivala ni trunku nelagode. Naprotiv, prva je započela razgovor, želeći da razbije neprijatnu tišinu.

Predstavila se kao Ela i ispričala da obožava pse. Rekla je da već neko vreme razmišlja o tome da nabavi psa vodiča koji bi joj olakšao svakodnevni život.

– Kakva slučajnost! – gotovo je uzviknuo Aleksandar. – I ja obožavam pse. Nekako su mi oduvek bili draži od tvrdoglavih mačaka. Na psa uvek možeš da se osloniš, da se igraš s njim, a kada ti je teško, on će prvi doći da te uteši.

Razgovor je tekao sasvim prirodno. Aleksandar je imao osećaj kao da Elu poznaje godinama, a ne tek nekoliko minuta.

Nije želeo da se rastane od nje, pa ju je na rastanku zamolio da se ponovo vide. Ela je bez oklevanja pristala i dala mu svoj broj telefona.

Njeno slepilo mu uopšte nije predstavljalo prepreku. Naprotiv, potpuno ga je osvojila svojom vedrinom, inteligencijom i smislom za humor. Tokom razgovora diskretno je flertovala s njim, a kada joj je ponudio da je isprati do ulaza, uhvatila ga je pod ruku. U jednom trenutku njena šaka je slučajno skliznula niz njegovu butinu.

Aleksandar je istog časa pocrveneo i zbunjeno se odmakao nekoliko koraka.

Srce mu je ubrzano kucalo. Prvi put u životu imao je osećaj da proživljava onu čuvenu ljubav na prvi pogled, o kojoj je ranije slušao samo u filmovima i romanima. Nekada bi se takvim pričama smejao, ali sada je shvatio da su možda ipak istinite.

Sve više zajedničkih tema

Već na prvom pravom sastanku postalo je jasno koliko su slični.

Delili su ista životna razmišljanja, voleli sličnu muziku, iste pisce i ista jela. Ela je knjige "čitala" slušajući audio-knjige, a sa oduševljenjem je pričala o romanima koje je preslušala.

Aleksandar ju je tog dana odveo u jedan od najlepših restorana u gradu.

Iako nije mogla da vidi raskošan enterijer, uživala je u svakom zalogaju hrane, pažljivo je opisivala mirise koji su ispunjavali prostor i iskreno hvalila kuvara.

Što su više razgovarali, Aleksandar je bio sigurniji da je pronašao ženu svog života.

Upoznala je Mihaila

Toliko je bio očaran Elom da je već posle nekoliko sastanaka rešio da je upozna sa ocem.

Mihail, međutim, nije bio oduševljen kada je čuo da je devojka slepa.

– Sine, jesi li siguran da to nije samo želja da joj pomogneš? Jesi li siguran da su to prava osećanja?

– Siguran sam, oče. Moraš samo da je upoznaš. Dovoljno je da provedeš pet minuta s njom i razumećeš zašto sam se zaljubio.

I zaista, Aleksandar nije pogrešio.

Ela je vrlo brzo osvojila i Mihaila. Bila je ljubazna, duhovita i iskrena u razgovoru. Govorila je da sanja veliku porodicu, miran dom i decu.

Do kraja večeri Mihail više nije imao nikakve sumnje.

Bio je uveren da će upravo ona biti idealna supruga njegovom sinu.

U mislima je već planirao venčanje i maštao o danu kada će dočekati prve unuke, jer je osećao da mu zdravlje svakim danom postaje sve slabije.

Život pod istim krovom

Posle venčanja mladenci su ostali da žive u Mihailovoj prostranoj kući.

Takav dogovor nikome nije smetao.

Svako jutro doručkovali su zajedno, a svako veče okupljali se za istim stolom na večeri.

Ela je polako upoznavala svaki kutak kuće. Dodirom je istraživala prostorije, obožavala je šetnje kroz veliko dvorište i vrt, a sa domaćicom i poslugom veoma brzo je uspostavila prijateljski odnos.

Svojom neposrednošću osvojila je gotovo sve koji su živeli i radili u kući.

Prve sumnje

Posle izvesnog vremena Aleksandar je počeo da primećuje neobične stvari.

Za nekoga ko ne vidi, Ela se kretala neverovatno sigurno.

U kući je živela tek mesec dana, a već se snalazila bolje od mnogih koji su tu boravili godinama. Nikada nije udarila u sto, fotelju ili vrata, kao da je tačno znala gde se svaki predmet nalazi.

Još više ga je zbunjivalo to što je sve češće po kući hodala bez belog štapa.

Jednog dana odlučio je da proveri njenu reakciju.

– Neverovatno se dobro snalaziš po kući – rekao je usputnim tonom. – Kao da vidiš svaki korak.

Ela se samo nasmejala.

– To je intuicija, dragi. Kada čovek godinama ne vidi, ostala čula postanu mnogo razvijenija. Verovatno bi mi i pozavideo.

Izgovorivši to, nežno ga je poljubila u vrat.

Aleksandar je na trenutak zaboravio svoje sumnje.

Ali samo nakratko.

Tajna sefa

Nekoliko dana kasnije otvorio je sef u kojem je držao važna poslovna dokumenta, ugovore i veću količinu gotovine.

Odmah je primetio da fascikle nisu složene onako kako ih je ostavio.

U početku je pomislio da umišlja.

Sledeći put pažljivo je pregledao sadržaj sefa i čak fotografisao raspored dokumenata pre nego što ga je zaključao.

Kada ga je ponovo otvorio, više nije bilo nikakve dileme.

Neko je preturao po njegovim papirima.

Pored toga, počeo je da primećuje da nestaju manje svote novca.

Nisu bili veliki iznosi, ali dovoljno da shvati da se nešto ozbiljno dešava.

Kako bi bio potpuno siguran, Aleksandar je postavio mali skriveni marker između fascikli pre nego što je zaključao sef.

Kada se uveče vratio kući, marker je ležao na podu.

To je značilo samo jedno – neko je otvorio sef u njegovom odsustvu.

Kombinaciju je znao samo on.

Ipak, nekoliko puta je otvarao sef pred Elom. Tada mu je kroz glavu prošla jeziva pomisao. Možda njegova slepa supruga uopšte nije slepa. Možda ga sve vreme vara.

Odlučio je da postavi zamku i uhvati je na delu.

Zamka koja je otkrila istinu

Nekoliko dana kasnije, posle doručka, Aleksandar se spremao za posao. Pre izlaska prišao je Eli, nežno je pomilovao po obrazu i zagrlio je.

– Za nekoliko dana očekuje me veoma važan sastanak sa kompanijom sa kojom pregovaramo već mesecima. Sva dokumenta sam zaključao u sef, ali ipak imam neki čudan osećaj, kao da sam nešto zaboravio.

Ela ga je nežno pomazila po ruci i nasmešila se.

– Dragi, previše radiš. Moraš da naučiš da se opustiš. Već kasniš, požuri. Sve će biti u redu. Sigurna sam da će taj posao biti uspešno završen.

– Nadam se. Vidimo se večeras.

Poljubio ju je i izašao iz kuće.

Ela je kroz prozor sačekala da njegov automobil prođe kroz veliku kovanu kapiju i nestane niz ulicu.

Čim je bila sigurna da je otišao, požurila je prema radnoj sobi.

Bez ikakvog oklevanja prišla je sefu i ukucala šifru.

Vrata su se otvorila iz prvog pokušaja.

Počela je užurbano da pretura po fasciklama istih boja, tražeći dokumenta koja su je zanimala.

U tom trenutku vrata sobe naglo su se otvorila.

Aleksandar je stajao na pragu.

Ela je prebledela. Fascikla joj je ispala iz ruku.

– Dakle... sada sam te konačno uhvatio – rekao je mirnim, ali ledenim glasom.

– Saša... molim te... saslušaj me. Sve mogu da objasnim...

Krenula je prema njemu pokušavajući da ga uhvati za ruku.

Ali sada više nije bilo nikakve sumnje.

Kretala se potpuno sigurno.

Nije pipala zidove niti tražila oslonac.

Njeno slepilo bilo je obična gluma.

– Dosta! – presekao ju je Aleksandar.

Grubo je istrgao svoju ruku iz njenog stiska i okrenuo se ka vratima.

Ispred sobe već su čekali pripadnici obezbeđenja.

– Odvedite je.

Šokantno otkriće

Ela je privedena u policiju, gde je vrlo brzo utvrđen njen pravi identitet.

Ispostavilo se da je godinama bila poznata poslovna prevarantkinja.

Nekada je radila kao noćna pratilja, a kasnije je postala profesionalna zavodnica koja je radila za konkurentske kompanije.

Njen zadatak bio je jednostavan – da zavede Aleksandra, stekne njegovo potpuno poverenje i iz kuće iznese poverljiva poslovna dokumenta koja bi koristila Mihailovim konkurentima.

Sve je bilo pažljivo isplanirano.

Pre nego što bi prišla svojoj meti, Ela je mesecima prikupljala informacije.

Saznavala je kakve žene muškarac voli, kakvu muziku sluša, šta jede, koje knjige čita i kakvu suprugu zamišlja.

Zatim bi postala upravo takva žena.

Nije čudo što je Aleksandar poverovao da je upoznao svoju srodnu dušu.

U stvarnosti, zaljubio se u pažljivo osmišljenu ulogu.

Kraj jedne prevare

Aleksandar je odmah podneo zahtev za razvod.

Nije želeo da više ikada vidi ženu koja ga je mesecima obmanjivala.

Protiv Ele je podignuto nekoliko optužnica zbog prevare, industrijske špijunaže i krađe poverljivih poslovnih podataka.

Dok je čekala suđenje, Aleksandar je ocu priznao koliko ga je sve pogodilo.

– Oprosti mi. Bio sam naivan. Više nikada neću tako lako verovati ljudima.

Mihail mu nije zamerio.

Znao je da je njegov sin samo želeo da pronađe ljubav.

Novi početak

Iako je bio duboko razočaran, Aleksandar nije dozvolio da ga jedno loše iskustvo zauvek promeni.

Uzeo je nekoliko nedelja odmora i otputovao na putovanje po Evropi kako bi se udaljio od svega što se dogodilo.

Dve nedelje kasnije Mihail je dobio izveštaj od svojih ljudi.

Uz nekoliko fotografija nalazio se i kratak opis žene sa kojom je njegov sin provodio vreme.

Bila je Austrijanka, glumica i scenaristkinja, a u slobodno vreme volontirala je u humanitarnim organizacijama.

Za razliku od prethodnog puta, Aleksandar nije želeo ništa da prepusti slučaju.

Pre nego što joj se potpuno prepusti, proverio je sve što je mogao da sazna o njoj.

Kada je bio siguran da je iskrena i da nema šta da krije, prvi put posle dugo vremena ponovo je sebi dozvolio da poveruje kako prava ljubav ipak postoji.

Mihail je, gledajući fotografije nasmejanog sina, shvatio da je možda upravo ovog puta sudbina odlučila da mu podari srećan kraj kakav je oduvek priželjkivao.