Elizabet je devojka mog muža. Pre godinu dana je muž počeo da se zabavlja sa njom i od tada ona je moja najbolja drugarica. Nikad nisam bila za monogamiju i sve moje veze bile su "otvorene".
Kada sam upoznala svog muža, on je odmah znao da nisam osoba za brak u dvoje. Venčali smo se nakon pola godine od upoznavanja, a kliknuli smo odmah. Znala sam da ću sa njim imati dobar život.
U početku navikavali smo se na brak, a pošto smo odmah dobili dete i na ulogu roditelja. Dogovorili smo se da ćemo biti "samo nas dvoje" dok se dobro upoznamo i dok ostvarimo jaku vezu.
S vremena na vreme, on ili ja bismo našli neku kratkotrajnu vezu dok smo bili na odmoru, ali ni jedno od nas nije imalo živaca za dugotrajnu vezu sa nekim drugim.
Nakon par godina dobili smo i drugo dete i jednostavno nismo imali energije za "vezu sa strane".
Moj muž je jedna dušica koja stalno pokazuje koliko me voli, a ja sam sebičnjak kojem treba tona vremena samo za sebe. Ali, takvi kakvi smo - nas dvoje super funkcionišemo.
Verovali ili ne, ali Elizabeta je moja najbolja drugarica