Božić bez česnice u Srbiji je nezamisliv. Taj jednostavan, ali duboko simboličan hleb nije samo deo praznične trpeze – on je nosilac tradicije, vere, nade i porodičnog zajedništva. Iako se u osnovi radi o istoj nameni, česnica se od kraja do kraja Srbije mesi na potpuno različite načine, sa različitim sastojcima, simbolima i običajima.
Domaćice iz Bele Palanke, Banatskog Velikog Sela, Prijepolja, Negotina, Aleksinca, Kozarske Dubice i Aranđelovca otkrile su kako se česnica priprema u njihovim krajevima za Blic ženu, a kroz njihove recepte jasno se vidi koliko je bogata i raznolika tradicija našeg naroda. Ovo je ujedno i prilika da upoznate običaje drugih krajeva i možda neki od njih unesete u svoj dom.
Kozarska Dubica – česnica kao mlečni hleb pun bogatstva
U Potkozarju se česnica mesi kao bogat, mlečni hleb, nalik svečanom kolaču. Rada Vuković, koja potiče iz ovog kraja, prenela je recept iz rodne kuće – isti onaj po kojem je česnicu mesila i njena majka.
Ova česnica obiluje puterom, jajima, orasima i suvim voćem, a posebna pažnja posvećuje se ukrašavanju, jer se veruje da lepota hleba priziva blagostanje u godini koja dolazi. U sredinu se, naravno, stavlja novčić kao simbol sreće i napretka.
Banatsko Veliko Selo – lisnata česnica bez šerbeta
Vojvodina je poznata po etničkoj i kulturnoj raznolikosti, pa ne čudi što se i božićni običaji razlikuju od sela do sela. U Banatskom Velikom Selu, gde se praznična trpeza sastoji od 12 jela – po jedno za svaki mesec u godini, česnica ima poseban oblik.
Pravi se od tankih kora koje se slažu sa orasima, šećerom, suvim grožđem i medom, ali bez šerbeta. Nakon pečenja, česnica se suši u rerni i lomi rukama. U nju se stavljaju razni simboli: novčić, dukat, zrno pšenice i kukuruza, pa čak i iver od badnjaka – svaki sa svojim značenjem.
Bela Palanka – česnica sa mističnom snagom
U belopalanačkom kraju česnica ima gotovo ritualni karakter. Pre lomljenja čita se „Očenaš“, a domaćin sa sinom podiže česnicu visoko i lomi je, izgovarajući blagoslove za kuću, polje, stoku i ukućane.
Ova česnica se mesi bez kvasca, samo od brašna, soli i „nenačete vode“, a u nju se stavljaju zrno pšenice, kukuruza, pasulja i novčić. Nekada se pekla u pepelu i žaru, a danas u rerni, ali se verovanje zadržalo – ko dobije određeni simbol, takva će mu biti godina.
Prijepolje i Negotin – simbolika zrna i sudbine
U zapadnim i istočnim krajevima Srbije česnica nosi snažnu simboliku. U Prijepolju se u nju dodaju pomorandžina kora i suvo grožđe, dok se u Negotinu posebna pažnja posvećuje zrnu pasulja.
Prema verovanju žena iz Udruženja „Grljan“, ko u česnici pronađe pasulj, imaće napredak u stočarstvu, a ako ga pronađe mlad bračni par – veruje se da će dobiti blizance. Česnica se ukrašava grančicom badnjaka, a u nju se stavlja i zrno pšenice, kao simbol roda.
Aranđelovac – jednostavna bela proja pod Bukuljom
Pod Bukuljom se česnica mesi skromno, ali sa velikim poštovanjem. Pravi se bela proja od kukuruznog brašna i kisele vode, bez ukrasa i dodataka. U nju se stavlja samo novčić, a pred kraj pečenja domaćice često stave parče pečenice da je blago zamasti.
Zanimljivo je da se u ovom kraju pogača od belog pšeničnog brašna mesi samo u posebnim prilikama – kada se rodi dete ili kada se ide u svatove.
Aleksinac – novogodišnja proja sa božićnom simbolikom
U aleksinačkom kraju česnica se ne mesi za Božić, već 14. januara, na pravoslavnu Novu godinu. Ipak, simbolika je ista. U proju se stavljaju dren, bosiljak, razna semena i novčić.
Svaki simbol nosi poruku: dren za zdravlje, bosiljak za sreću, seme za rodnu godinu, a novčić za finansijski napredak. Pred kraj pečenja, na proju se stavlja onoliko parčadi suvog mesa koliko ima ukućana – kao znak zajedništva i blagostanja.
Česnica kao ogledalo tradicije
Iako različite po sastojcima i načinu pripreme, sve ove česnice imaju isto značenje – okupljanje porodice, želju za zdravljem, rodom i srećom. One su dokaz da se tradicija ne čuva samo u knjigama, već i u kuhinji, kroz ruke domaćica koje vekovima prenose znanje i verovanja.
Stil / Blic žena
