Patrijarh Pavle bio je duhovnik koji je na srcima svih Balkanaca ostavio nezbrisv trag. Ono što je ga je činilo tako posebnim jeste što je govorio delima, ne rečima. Svojim primerom je pokazivao kako biti što bolji čovek, posećajući nas svakodnevno da - budemo ljudi!
Porodica se nikad ne zaboravlja
I prema svojim najmilijima se isto tako ophodio. Naime, kada je njegova rođena sestra Agica čula vest da joj je brat postao patrijarh, danima je plakala.
- "Meni treba brat, neka neko drugi bude patrijarh", govorila je Agica. Plašila se da više neće imati vremena da dolazi. Ali dolazio je kad god je mogao, makar nakratko – ispričala je unuka patrijarha Pavla i dodala da je sa njima obeležavao uglavnom najveće praznike - Božić i Uskrs, te da je trudio da porodicu poseti bar dva puta nedeljno.
Nikada se nije desilo da pokaže nadmen stav, ni prema ukućanima, ni u javnosti.
– Ukućanima nije dopuštao da mu pridrže mantiju jer bi to značilo "ja sam važan". Nije dozvoljavao ni da ga rodbina kolima odveze do Patrijaršije uz izgovor:" Lakše mi je autobusom, ne moram da se saginjem kad ulazim."
Šta čovek da učini kada se nađe u teškoj situaciji?
Patrijarh Pavle je živeo asketskim životom. Sam je šio i krpio odelo i cipele, a obavljao je i druge majstorske poslove u Patrijaršiji. Stalno je nešto čitao, pisao je monografije o manastirima, studije, pokretao duhovne akademije...
Mnoge reči patrijarha Pavla i danas se citiraju, a njegova unuka spomenula je i savet koji posebno pamti:
– Govorio je da čovek u nekoj teškoj situaciji treba da uradi sve što može, ali da se ne sekira previše, da ne oboli, jer "sirće grize svoju flašu".
"Moj deda patrijarh Pavle"
Patrijarh Pavle bio je omiljen u srpskom narodu, a sećanje na njega pažljivo čuva psihološkinja Snežana Milković, unuka rođenog brata patrijarha Pavla, Dušana, koji je poginuo u Drugom svetskom ratu. Posvetila mu je knjigu "Moj deda patrijarh Pavle" u kojoj je na papir prenele sve uspomene sa njim.
– Svaki put kada bi dolazio u posetu porodici, iz svoje torbe, slične onoj koju su nekada nosili đaci, vadio je razne darove. To su najčešće bile bombone, ponekad jabuke ili dunje. Davao ih je uz komentar: "Evo, svakom po jedna, da se ne prejedete." Govorio je da čovek jede da bi živeo, a naopako je ako živi da bi jeo – prisetila se Snežana Milković u jednoj emisiji.
