6 stvari koje majka ne treba da trpi od odrasle dece: Saveti Natalije, čuvene naučnice

Postoji posebna vrsta bola koju je teško objasniti nekome sa strane. To je trenutak kada sopstveno dete, koje je majka nekada držala za malu ruku, odraste i počne da joj se obraća kao da pred sobom nema majku, već osobu kojoj ništa ne duguje.

Psiholog Karl Rodžers pisao je o važnosti bezuslovnog prihvatanja, ali prihvatiti čoveka i složiti se sa njegovim postupcima nisu ista stvar. Možete voleti sina ili ćerku i istovremeno jasno reći: „Sa mnom tako ne možeš da razgovaraš.“

Svest kao način zaštite

Natalija Behtereva mnogo je pisala o složenosti ljudskog mozga i ulozi koju pamćenje ima u našem životu. I možda je jedna od najvažnijih poruka upravo ova: čovek se vremenom može navići na ono što mu se događa.

Ono što stalno trpimo jednog dana počne da nam izgleda normalno.

Zato granice nisu tu da bi majku udaljile od dece. Naprotiv, one mogu pomoći da se odnos ne pretvori u neprestano testiranje njenog strpljenja.

Postoje postupci koji se ne mogu opravdati rečima: „Ali to je moje dete.“

1. Nepoštovanje majčine prošlosti

Odrasla deca imaju puno pravo da žive drugačije od svojih roditelja. Mogu imati drugačije stavove, navike, vrednosti, pa čak i potpuno drugačiji odnos prema prošlosti.

Ali jedno je izabrati sopstveni put, a sasvim drugo ponižavati život iz kojeg ste potekli.

Kada ćerka prevrće očima gledajući stare majčine fotografije, ismeva njena sećanja ili kaže: „To me ne zanima, zaboravi već“, bol nije u fotografijama. Boli osećaj da je sopstveni život postao nevažan osobi kojoj je majka toliko toga dala.

Prošlost ne može da se vrati, ali može da se poštuje.

Majka nije dužna da odraslom detetu dokazuje da je njen život imao vrednost.

2. Emocionalno iscrpljivanje i korišćenje majke kao „službe za spasavanje“

Ponekad se odraslo dete seti majke samo onda kada mu je teško.

Pozove usred noći, požali se, traži pomoć, novac, podršku ili rešenje problema, izbaci sav svoj bes i frustraciju, a onda nestane sve do sledeće nevolje.

Majčinska ljubav jeste ogromna, ali ne bi trebalo da se pretvori u službu za spasavanje koja radi 24 sata dnevno.

Ako posle svakog razgovora ostajete sa osećajem kao da vam je neko oduzeo poslednju snagu, možda je vreme da zastanete i zapitate se:

„A gde sam u svemu tome ja?“

Postavljanje granica ne čini majku hladnom. Ono joj vraća pravo da bude čovek, a ne neiscrpan izvor pomoći, novca, energije i razumevanja.

3. Prikriveno vređanje i verbalno ponižavanje

Nije neophodno vikati na nekoga da biste ga povredili.

Ponekad je dovoljna jedna rečenica izgovorena sa podsmehom:

„Šta ti opet ništa ne razumeš?“
„U tvojim godinama je smešno da tako razmišljaš.“
„Mama, nemoj da izmišljaš.“

Posebno je problematično kada se takve reči predstavljaju kao šala.

Ako se posle nečije „šale“ osećate poniženo, želite da ućutite, povučete se i više ništa ne kažete, onda to možda više nije bezazleni humor.

Poštovanje se ne meri samo rečima. Važno je i kakvo mesto druga osoba ima pored vas i da li se uz vas oseća sigurno i cenjeno.

4. Ravnodušnost koja boli više od svađe

Postoje deca koja ne vređaju majku, ništa od nje ne traže i ne izazivaju svađe. Jednostavno prestanu da se interesuju za njen život.

Ne pitaju kako je. Ne pozovu mesecima. Ne primete da je umorna ili usamljena.

I upravo to ponekad može da zaboli najviše.

Majka tada shvata da joj dete možda ne nanosi otvoreno zlo, ali kao da je polako briše iz sopstvenog života.

Naravno, odrasla deca imaju posao, svoju decu, obaveze i probleme. Bliskost se ne meri brojem telefonskih poziva. Ali kada ravnodušnost postane stalna i jednostrana, majka ima pravo da prestane da se neprestano bori za nečiju pažnju.

Ponekad dostojanstvo počinje onda kada čovek prestane da kuca na zatvorena vrata.

5. Iskorišćavanje majčine dobrote

Pomaganje detetu prirodan je deo majčinske ljubavi. Ali kada odrasli sin ili ćerka počnu da podrazumevaju da su majčin novac, vreme, stan, kontakti i energija uvek na raspolaganju, odnos postaje neravnopravan.

„Pa ti si mi majka.“
„Tebi to nije teško.“
„Kome drugom da se obratim?“

Iza ovakvih rečenica ponekad se ne krije obična molba, već manipulacija.

Majka ima pravo da pomogne kada to zaista želi.

I ima potpuno isto pravo da kaže: „Ne.“

Ta mala reč može biti neverovatno teška ženi koja je navikla da ceo život stavlja svoju decu ispred sebe. Ipak, upravo ona ponekad može da vrati iskrenost u odnos.

Pomoć ima vrednost onda kada je izbor, a ne obaveza.

6. Ponašanje prema majci kao da više nije sposobna da odlučuje

Paradoksalno, neka odrasla deca počnu da se prema majci ponašaju kao da je ona postala dete.

Odlučuju šta treba da kupi, gde treba da ide, sa kim sme da se druži, šta treba da gleda, šta da obuče i kakve odluke treba da donese.

Ponekad to rade iz brige, ali nekada uz otvorenu nervozu:

„Ti ništa ne razumeš, ja znam bolje.“

Briga prestaje da bude briga onda kada čoveku oduzme pravo da sam odlučuje o svom životu.

Godine ne oduzimaju dostojanstvo.

Majka može da pogreši, donese lošu odluku ili nešto ne zna, a da i dalje bude odrasla osoba koja ima pravo da sama vodi svoj život.

Najvažniji deo majčinstva možda ne počinje rođenjem deteta, već trenutkom kada majka mora da nauči da ga pusti da ode svojim putem.

A još je teže jednog dana otpustiti sopstvenu naviku da zbog njega sve trpi.

Ljubav ne zahteva samouništenje.

Ne traži da ćutke prihvatamo poniženje, ne obavezuje nas da damo i ono poslednje što imamo i ne zabranjuje nam da zaštitimo sopstveno srce.

Zdrave granice omogućavaju čoveku da istovremeno bude blizak drugoj osobi i da sačuva sopstvenu individualnost.

I možda se upravo u tome krije najveća mudrost zrelih odnosa: ne morate da birate između ljubavi prema detetu i ljubavi prema sebi.

Možete voleti. Možete oprostiti. Možete čekati njegov poziv.

Ali ne treba zaboraviti da majka nije samo majka.

Ona ima svoje srce koje se umara, svoj život koji se nastavlja i pravo da jednog dana mirno kaže:

„Volim te. Ali više ti neću dozvoliti da me povređuješ. Ne zato što sam prestala da budem tvoja majka, već zato što sam konačno shvatila da sam i ja čovek.“

 Stil / Džen