Poslednjih godina sve se češće vodi rasprava o tome kakvu ulogu mobilni telefoni imaju u napretku dece. Glavno pitanje je da li njihova upotreba može pomoći učenicima ili, ipak, predstavlja smetnju u učenju. Zbog toga su pojedine zemlje i škole odlučile da uvedu zabrane ili stroga ograničenja korišćenja telefona tokom nastave.
Od Australije i Kine, pa sve do Francuske, sve je više zemalja koje pokušavaju da ograniče korišćenje mobilnih telefona u školskom okruženju. Ovakav pristup dodatno je podstaknut izveštajem o globalnom praćenju obrazovanja. Za samo godinu dana procenat zemalja koje su uvele određena ograničenja porastao je sa 23% na 40%.
Ipak, rezultati novijih istraživanja pokazuju da cela situacija možda nije toliko jednostavna. Izgleda da pitanje nije samo da li dete koristi telefon u školi, već i kakav uticaj na njega može imati samo posedovanje pametnog telefona.
Istraživanje koje menja pogled na školske zabrane
U istraživanju je učestvovalo više od 100 učenika osnovnih škola, od trećeg do šestog razreda. Njihov zadatak bio je da pročitaju nekoliko kraćih tekstova i zatim odgovore na pitanja koja su proveravala koliko su sadržaj razumeli.
Učenici su bili podeljeni u različite grupe. Kod jednih se telefon nalazio u blizini, drugi ga nisu imali u vidokrugu, dok treća grupa nije imala telefon sa sobom u školi.
Rezultati su bili zanimljivi. Samo prisustvo mobilnog telefona tokom testa nije napravilo značajnu razliku u postignuću učenika. Međutim, istraživači su uočili statistički značajnu povezanost između posedovanja mobilnog telefona i slabijih rezultata u razumevanju pročitanog.
To znači da se potencijalni problem možda ne svodi samo na trenutnu distrakciju koju izazivaju zvuk obaveštenja, vibracija ili osvetljen ekran. Mnogo važniju ulogu mogu imati navike koje se razvijaju kroz svakodnevno korišćenje telefona i način na koji one vremenom utiču na pažnju i obradu informacija.
Zašto korišćenje mobilnog telefona može uticati na razumevanje pročitanog?
Razumevanje pročitanog je jedna od najsloženijih kognitivnih veština. Nije dovoljno samo prepoznati reči, mozak mora da održi pažnju nekoliko minuta, povže ideje, izvede zaključke, priseti se prethodnih informacija i integriše sav sadržaj u koherentnu reprezentaciju. Ovaj proces zahteva kognitivne resurse koje česta upotreba mobilnog telefona često inhibira.
1. Manje vremena za detaljno čitanje
Prvo objašnjenje koje se nameće jeste promena navika. Vreme je ograničeno, tako da je svaki minut proveden na kratkim video zapisima, društvenim mrežama ili igrama obično minut manje za čitanje knjiga, priča ili drugih dužih tekstova.
Razumevanje pročitanog se poboljšava vežbanjem. Što više deca čitaju, bogate svoj vokabular, brže shvataju gramatičke strukture i lakše im je da povezuju ideje i izvode zaključke. Ako čitanje izgubi tlo u odnosu na digitalnu zabavu, ovaj kognitivni trening se smanjuje.
2. Navikavanje na brze i kratke sadržaje
Savremene aplikacije i društvene mreže osmišljene su tako da što duže zadrže pažnju korisnika. Kratki video-snimci, stalna obaveštenja, beskonačno skrolovanje i neprestano pojavljivanje novih sadržaja navikavaju korisnika na brzo menjanje stimulusa.
Zbog toga deca mogu početi da očekuju da informacije budu kratke, dinamične i odmah dostupne. Umesto da se duže zadrže na jednoj ideji, mogu razviti naviku da brzo prelaze sa jednog sadržaja na drugi.
Takav način korišćenja tehnologije ne znači da telefon „oštećuje“ mozak. Međutim, može doprineti razvijanju površnijeg načina obrade informacija, koji nije naročito pogodan za čitanje dužih i složenijih tekstova.
Kada se dete navikne na stalnu stimulaciju, nekoliko stranica teksta bez slika, zvukova i trenutne nagrade može mu delovati dosadno ili naporno.
3. Stalno prekidanje pažnje ima posledice
Mobilni telefon lako može da postane izvor stalnih prekida. Dete može posegnuti za njim čim mu postane dosadno, čim naiđe na nešto što mu je teško ili jednostavno iz navike.
Na taj način pažnja se stalno pomera sa jedne aktivnosti na drugu. Umesto da se dete zadrži na jednom zadatku, mozak se navikava na često prebacivanje između različitih sadržaja.
Kod čitanja to može predstavljati problem. Da bi razumelo složeniji tekst, dete mora da pamti ono što je prethodno pročitalo i da to povezuje sa informacijama koje tek dolaze. Svaki prekid može otežati taj proces, jer je potrebno ponovo uspostaviti prethodni kontekst.
Telefon nije jedini faktor
Važno je naglasiti da istraživanje pokazuje povezanost, a ne dokazuje da je mobilni telefon direktan uzrok slabijeg razumevanja pročitanog.
Na rezultate mogu uticati i brojni drugi faktori, poput porodičnog okruženja, načina vaspitanja, školskih navika i količine roditeljskog nadzora.
Na primer, porodice u kojima dete ranije dobije pametni telefon možda istovremeno imaju manje ograničenja u vezi sa vremenom provedenim pred ekranom ili manje podstiču čitanje. Zbog toga nije moguće svu odgovornost pripisati samom uređaju.
Takođe, ne znači da će svako dete koje poseduje telefon imati probleme sa čitanjem. Ipak, rezultati su važni jer se uklapaju u širu sliku istraživanja koja pokazuju da digitalno okruženje može menjati način na koji deca usmeravaju i održavaju pažnju.
Drugim rečima, nije problem nužno u samom telefonu, već u obrascu njegovog korišćenja i navikama koje se kroz vreme razvijaju.
Šta roditelji mogu da urade?
Cilj ne bi trebalo da bude potpuno odbacivanje tehnologije. Mnogo je važnije pronaći ravnotežu između vremena provedenog uz telefon i aktivnosti koje podstiču koncentraciju, čitanje i kreativnost.
1. Sačekajte sa prvim mobilnim telefonom
Ukoliko nema potrebe da dete rano dobije pametni telefon, njegovo uvođenje može se odložiti. Na taj način dete dobija više vremena da razvije navike koncentracije, čitanja i samostalne igre.
2. Uvedite svakodnevno čitanje
Čitanje ne mora trajati satima. Čak i 15 do 20 minuta dnevno može postati korisna rutina. Važno je da dete pronađe sadržaj koji mu je zanimljiv i da čitanje ne doživljava samo kao školsku obavezu.
3. Dogovorite vreme bez telefona
Porodica može uvesti jednostavna pravila, poput toga da se telefoni ne koriste tokom obroka ili neposredno pre odlaska na spavanje. Takve male promene mogu smanjiti broj prekida i ostaviti više prostora za razgovor i odmor.
4. Ne koristite telefon kao odgovor na dosadu
Kada dete kaže da mu je dosadno, nije neophodno odmah ponuditi ekran. Umesto toga, može da crta, čita, pravi nešto, igra se ili samo pokušava da smisli sopstvenu aktivnost. I dosada može biti korisna jer daje prostoru mašti i kreativnosti.
5. Budite primer detetu
Deca često usvajaju ponašanje koje vide kod roditelja. Ako roditelj neprestano proverava telefon, dete može takvo ponašanje smatrati normalnim. S druge strane, ako vidi da roditelj ume da ostavi telefon po strani i posveti vreme knjizi ili drugoj aktivnosti, veća je šansa da će i samo razviti slične navike.
Da sumiramo
Rasprava o mobilnim telefonima u školama ne bi trebalo da se ograniči samo na pitanje da li ih učenici treba da koriste tokom nastave. Problem je verovatno mnogo širi.
Način na koji deca koriste pametne telefone tokom svakodnevnog života može uticati na njihove navike pažnje, način obrade informacija i odnos prema čitanju. Zbog toga je važno razmišljati ne samo o tome šta se dešava u učionici, već i o navikama koje deca razvijaju van škole.
A upravo se te navike, u velikoj meri, počinju formirati kod kuće.
