Vreme provedeno pred ekranom može imati ozbiljne posledice na razvoj mozga i ponašanje dece. Previše vremena provedenog uz digitalne uređaje, kao što su pametni telefoni, tableti ili računari, može ometati normalan razvoj dečijeg mozga, posebno u ključnim fazama njihovog odrastanja.
Svaki roditelj ima svoje vlastite smernice kada je reč o tome koliko vremena njihova deca provode ispred ekrana, bilo da se radi o televiziji, tabletima ili pametnim telefonima. Međutim, stručnjakinja iz oblasti neurološkog razvoja iznela je važan razlog zašto bi to vreme trebalo biti ograničeno, upozoravajući na potencijalne negativne efekte na dečiji mozak i ponašanje.
Iako mnogi roditelji u Srbiji i svetu, nastoje pronaći ravnotežu između zabave i zdravog razvoja svojih mališana, stručnjaci sugerišu da bi deca trebalo da imaju jasne granice kada je u pitanju vreme provedeno uz digitalne uređaje.
Vreme pred ekranom definiše se prema portalu "Health Service Executive", kao bilo kakvo vreme provedeno gledajući ekran, uključujući televizore, tablete, pametne telefone, prenosne računare ili druge digitalne uređaje.
U današnjem svetu, mnogi roditelji nastoje pronaći ravnotežu između zabavljanja dece i zaštite njihovog razvoja, ali neurološka terapeutkinja i osnivačica firme ,"Cognikids", Olvin Moran, podelila je ozbiljno upozorenje o uticaju vremena provedenog pred ekranima na dečiji mozak.
Olvin je za RSVP objasnila da postoji razlika u vrsti vremena provedenog pred ekranom na koje su deca izložena. Kada je reč o televiziji ili gedžetima, vreme provedeno pred TV-om je manje štetno od drugih vrsta ekrana.
Naglasila je da je razlog tome to što je vreme pred TV-om "uglavnom pasivna aktivnost", a neki programi čak mogu biti edukativni za decu, ali nikada nije dobro da se previše vremena provodi pred televizijom.
Međutim, upozorila je da su interaktivni uređaji poput pametnih telefona ili tableta lošiji, jer mogu postati "zavisnički" za decu te izazvati ozbiljne posledice na razvoj mozga i ponašanje.
Rekla je: "Svaki put kada dete prevuče prstom, tapne ili primi obaveštenje, njihov mozak izlučuje dopamin, stvarajući prijatan osećaj. Ovaj povratni ciklus sličan je načinu na koji nastaju zavisnosti: mozak žudi za aktivnostima koje izazivaju dopamin, što dovodi do kompulzivnog ponašanja. Na telefonima i tabletima, prevlačenje sadržaja donosi brze udarce dopamina."
Olvin je upozorila: ,"Neprestana želja za novim održava mozak angažovanim, ali i preterano stimuliranim, utičući na oblasti poput prefrontalnog korteksa, koji upravlja fokusom, pažnjom i pamćenjem.
Ovaj obrazac može smanjiti sposobnost deteta da se koncentriše na sporije zadatke, poput čitanja ili rešavanja domaćih zadataka, i povećati njihovu sklonost dosadi kada nisu angažovani sa ekranima."
Osim problema sa pažnjom, previše vremena provedenog na tabletima može negativno uticati na detetov vid, povećavajući rizik od razvoja kratkovidnosti ili lošeg držanja tela.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da deca mlađa od dve godine uopšte ne provode vreme pred ekranima, dok Američka akademija pedijatara sugeriše da bi vreme pred ekranom za decu od dve do pet godina trebalo biti ograničeno na najviše sat vremena dnevno.
NE PROPUSTITE
Stil/Najžena
Stručnjaci o uticaju porodice i društvenim izazovima u vezi s nasiljem među mladima
