Adam Galinski je ugledni sociolog i profesor na Univerzitetu Kolumbija, specijalizovan za oblasti socijalne psihologije, liderstva, emocionalne inteligencije i međuljudskih odnosa.
Njegovo istraživanje se fokusira na načine na koje ljudi donose odluke, kako socijalni faktori oblikuju ponašanje i kako se efekti moći, statusa i identiteta manifestuju u organizacijama i društvu uopšte.
Galinski je autor mnogih istraživanja koja se bave temama kao što su empatija, društvena dominacija, uticaj moći i upravljanje konfliktima. Takođe, razmatra kako ove dinamike utiču na donošenje odluka u poslovnim i privatnim životima.
Njegov rad je posebno usmeren na komunikaciju i međuljudske interakcije, te kako jednostavne promene u komunikaciji mogu imati veliki uticaj na međuljudske odnose i samopouzdanje. Bio je često gost u medijima, a njegova istraživanja i predavanja inspirisali su mnoge studente, menadžere i lidere širom sveta, prenosi Zadovoljna.rs.
Osim toga, Galinski je autor nekoliko knjiga i često piše o tome kako da ljudi poboljšaju svoj svakodnevni život, liderstvo i međuljudske veštine, a njegov rad je često prepoznat u kontekstu socijalnog liderstva i motivacije.
Fraza koju svi izgovaraju, a negativno utiče na samopouzdanje
U svojoj novoj knjizi ”Inspire: The Universal Path for Leading Yourself and Others” (”Inspiriši: Univerzalni put za vođenje sebe i drugih”), Galinski želi da pomogne u smanjenju štete koju često nanosimo jedni drugima sa naizgled bezopasnim komentarima.
Jedan od njegovih fokusa je šta roditelji treba, a šta ne treba da kažu kako bi odgajali uspešnu i emocionalno inteligentnu decu.
U intervjuu za ”CNBC Make It”, on je identifikovao jedan često korišćen izraz koji ima veliki uticaj na dečije samopouzdanje.
"Jedna fraza koju mislimo da koristimo na motivacioni način, ali ne shvatamo koliko može biti štetna za decu, jeste "Razočarao si me", kaže on.
Roditelji je obično koriste kada žele da isprave ponašanje, ali reći ovo zapravo može izazvati suprotan efekat.
Razlog za to je što se time kod dece stvara osećaj stida, a stid nije produktivna emocija, objašnjava Galinski: "Ako učinimo da naša deca osećaju stid, to nikada nije dobra stvar."
Zašto stid kod dece ne donosi pozitivnu promenu
Stid ne podstiče kritičko razmišljanje niti rešavanje problema. On je "oslabljujuć i destabilizujuć", kaže Galinski. S druge strane, krivica može motivisati decu da pronađu rešenje.
"Krivica vodi ka popravci, ali stid često vodi ka izbegavanju", kaže on.
Ako želite da vaša deca nauče iz svojih grešaka, nemojte im samo reći da je to što su uradila pogrešno. Pitajte ih kako mogu bolje da urade posao u budućnosti.
"Umesto da kažete "Razočaran sam što nisi uradio domaći zadatak", možete reći, "Kako možemo da postavimo sistem u kojem ćeš završiti domaći zadatak? Hajde da osmislimo plan za to" kaže Galinski.
Ovo uči decu da mogu da se suoče sa izazovima, čak i ako ne uspeju iz prvog ili drugog puta.
A ovde pročitajte koji su to znaci toksične majke.
NE PROPUSTITE
Doktor Rajović o tome kako dete učiniti srećnim
