U početku se većina roditelja bez problema tušira ili presvlači gola pred svojim bebama i malom decom i puštaju ih da ih prate u toalet ili da vire u kadu dok se kupaju... Ali šta kad deca prestanu da budu pasivni posmatrači i počnu da postavljaju gomilu znatiželjnih pitanja u vezi s vašim ili sopstvenim telom?
Da li je tada vreme za "solo" tuširanje?
Prava istina je da nema magičnog uzrasta kad treba striktno da povučete granicu i "izbacite" decu iz kupatila jer je svaka porodica drugačija, ima sopstvene granice i sopstvene zone prijatnosti u kojima članovi sami odlučuju kad je nečeg dosta. Deca, s druge strane, češće požele svoju privatnost u određenom uzrastu, a ponekad i sama postanu stidljiva gledajući golotinju svojih roditelja, pa taj proces prirodno sam dođe kraju.
Ako se ipak još mučite sa ovim pitanjem, donosimo vam mali vodič koji vam može pomoći da zaključite šta bi za vas i vašu decu bilo najprijatnije...
Potražite znake
Do šeste godine veliki broj dece počne da shvata šta je to privatnost i počnu da traže i sopstvenu. Možete primetiti da dete tada više ne želi da se kupa s mlađim bratom/sestrom, zatvara vrata kad ide u kupatilo, pa čak i vrata svoje sobe kada se u njoj oblači.
Dečje traženje privatnosti u stvari znači da postaje samostalnije - raste, razvija se i treba svoj prostor. Tada je najbolje poštovati granice koje je mališan postavio, jer time pokazujete da razumete njegove potrebe.
Razgovarajte o granicama
Iako neka deca počnu da povlače granice privatnosti u uzrastu od šest godina, deo njih to ipak ne uradi. Oni uživaju i dalje da se kupaju u društvu, ne smeta im što su goli pred roditeljima i braćom, niti im treba sigurnost sobe da bi se presvukli. Neretko su i nesvesni roditeljske golotinje pod tušem jer im je to "normalan prizor", na koji ne obraćaju pažnju.
Razgovarajte s detetom o ličnim granicama u krugu porodice. Objasnite mu da smo svi različiti što se tiče stidljivosti i da se ne oseća svako prijatno u istoj situaciji.
Objasnite mu osnovna pravila kulture - na primer, da je pristojno pokucati na vrata pre nego što se uđe negde (toalet, soba...) i proveriti da li je osobi s druge strane prijatno da je ometaju.
Kako deca postaju starija, objasnite im i svoje potrebe za privatnošću i sopstvenim prostorom, to je uvek bolje rešenje nego sakrivati se po kući i osećati neprijatnost. Jednostavno im recite: Tata/mama sada sada treba da bude malo sam/a da se na miru istušira!
Dete je najbolji pokazatelj
Iako nema nekog naučnog rešenja koje bi roditelje uputilo šta je pravilno, a šta ne u ovom slučaju, mnogi će se složiti da se sve u stvari svodi na osećaj prijatnosti. Odnosno, treba da radimo nešto onoliko dugo koliko se sami u tome osećamo dobro. Po pitanju dečje privatnosti, roditelji bi trebalo da paze i osluškuju dečja osećanja i da im se prilagode. Kada vaše dete zatraži privatnost, to je prvi korak učenja koliko je privatni prostor i njegovo poštovanje za njih važno. To roditeljima može da bude i prvi trag da prestanu uokolo da šetaju goli i puštaju decu da su zajedno s njima dok se tuširaju. Ako se deca stide ili im nije prijatno da vide razgolićene roditelje, treba poštovati njihova osećanja.
Kad s postavljaju granice, treba uvažiti mišljenje i osećanja svakog člana porodice. Na primer, majci možda ne smeta da joj petogodišnje i sedmogodišnje dete prave društvo pod tušem, dok ocu nije prijatno i on tada želi da bude sam. Decu treba naučiti da poštuju roditeljsku intimu, kao što i roditelji treba da poštuju njihovu.
