Zadatak svakog roditelja je da vaspita decu tako da ne prave probleme ni sebi ni drugima. Koliko god se vremena menjala dobro kućno vaspitanje prepoznaje se uvek. Deca nisu namerno nepristojna, tvrde psiholozi. Oni samo ne znaju pravila. Do sedme godine trebalo bi ih naučiti jer okolina ne trpi nepristojnost. Ne moraju baš da budu "bečka škola" ali osnovna pravila bontona moraju da se poštuju. Uprkos svim obavezama pronađite vreme da im sledeća pravila utuvite u glavu.
Svako dete u svom rečniku što pre mora da uvrsti reči "hvala", "molim", "izvoli" i "izvini". I vi koristite ove reči kako bi dete shvatilo da treba da ih govori svakodnevno. Nije pristojno da prekida odrasle dok razgovaraju već da sačeka trenutak i kaže ono što želi. Upadanje u reč je loša osobina jer pokazuje odsustvo strpljenja. Ako neko upita dete: "Kako si?", trebalo bi da odgovori na to pitanje, ali i da ga uzvrati. Tako pokazuje zainteresovanost za druge i elementarnu ljudskost.
Kad je neophodno da nešto pita, pitanje obavezno treba da počne rečju "oprosti". Na primer, u prodavnici treba da kaže prodavcu: "Oprostite, koliko košta ova čokolada?" Ukoliko nije sigurno, dete uvek treba da pita za dozvolu. Recimo: "Smem li da gledam crtaće kad završim domaći" ili "Smem li da donesem igračke u dnevnu sobu i igram se pored tebe?" Naučite dete da se predstavi kad telefonira. Neka odmah kaže: "Zdravo, ovde Petar", umesto nepristojnog: "Ja sam". Nepristojno je ako govori previše glasno i nerazgovetno. Za svaki poklon, i najmanji, treba da se zahvali. Ponekad zahvalnost može da izrazi i crtežom i nekom ljubaznom porukom. To važi i za pomoć koja mu se ukaže, naročito učitelju koji mu je pomogao da savlada neko gradivo.
Jako je ružno kada se dete ruga nečijem fizičkom izgledu - debljini, kratkovidosti ili kakvoj telesnoj mani. To je nedopustivo. Naučite ga da takvoj osobi kaže nešto lepo. U gostima treba da pozdravi domaćine i na odlasku im se zahvali na gostoprimstvu. U gradskom prevozu obavezno je da ustane starijima, trudnicama i onima sa bebom u naručju. Prilikom ulaska ili izlaska iz neke zgrade lepo je kad pridrži vrata ljudima koji dolaze ili odlaze. Neka se navikne da kuca na vrata svuda, pa i u kući. I roditelji zaslužuju privatnost.
Opomenite ga da stavi ruku na usta kad zeva, a kija se u lakat umesto nekome u lice. Žvaka se ne žvaće glasno, mljackajući niti se nos briše rukavom već maramicom. Dete treba vaspitati da pomogne starijima u lakšoj kupovini, recimo da ode po hleb ili prašak za pecivo baki. Učite ga redu, da ne baca smeće gde stigne, ni kod kuće ni napolju. Ako u blizini nije kanta za smeće, neka papirić od bombone stavi u džep i baci ga kasnije gde treba.
Čiste ruke su imperativ, zato učite svoje mališane da ih peru pre i posle jela, nakon odlaska u toalet, poseta lekaru, boravku na javnim mestima i posle igre. Svakodnevno tuširanje je obavezno, kao i čista, uredno očešljana kosa. Prilikom obeda moraju da savladaju pravila u kojoj ruci se drže nož i viljuška, kao i da se ne protežu preko stola da neko jelo dohvate već treba da zamole da im se doda. Vrlo je pristojno ponuditi mami pomoć nakon obeda, da se raskloni sto ili obriše posuđe.
Nema ružnijeg prizora već čuti dete kako psuje i govori nepristojne reči. Odmah ga odučite i ne dajte da takvim rečima uči mlađe od sebe. Nije smešno iako deca često ne znaju značenje prostakluka. Isto važi za ismejavanje i zadirkivanje drugih. Naučite ga da poštuje i prihvata različitost, da neko slabije uči ili slabije čuje. Neka ih ne zove pogrdnim imenima. I nikad, ni u snu, neka se ne tuče ili udari nekoga, pogotovo slabijeg. Vaše dete jednostavno ne treba da postane član bande.
NE PROPUSTITE
Bonus video
