Bilo da vam je dete osnovac ili srednjoškolac, dogodiće se da vas njegov učitelj, razredni starešina ili nastavnik iz nekog razloga pozovu na razgovor. Takav poziv kod roditelja uvek izaziva dozu anksioznosti, pogotovo ako vam mališan nije saopštio da ima neki problem. Dobro razmislite pre nego što odete u školu, jer vi najbolje poznajete svoje dete i njegove mane.
Nema mesta za paniku. Ako se o problemu ne razgovara na roditeljskom sastanku, znači da nastavnik s vama želi lični kontakt i neke dodatne informacije, da biste mu pomogli da se eventualni problem reši. Poštujte pravilo broj jedan: Za odlazak kod nastavnika uvek imajte vremena i odradite to što pre! Pripremite se za ono što sledi, ponesite papir i olovku da, ako treba, zapišete šta je bitno i spremite konkretna pitanja, ako ih imate. Ne krećite naoštreni jer ćete tako načiniti štetu svima.
Ako dete ima muke u savladavanju gradiva iz nekog predmeta, tražite od nastavnika da vam navede konkretan primer. Recimo, dešava li se da ne zna baš ništa, da li samo ćuti, ne ume da se izrazi, zna li nešto bolje, a nešto gore, radi li dobro domaće zadatke ili samo polovično, pokušava li da reši ono što ne zna... Raspitajte se i kakav je u svim predmetima. Kad nastavnik vidi da se detaljno zanimate za detetovo učenje, kao pedagogu mu je i dužnost da vam predloži način kako da mu zajednički pomognete. Vi takođe iznesite svoje stavove, ali uljudno i s poštovanjem. Možda postoje opravdani razlozi što se dete ne snalazi najbolje, pa to i recite.
U svakom slučaju, obavezno po povratku popričajte i s detetom. Tamo gde možete, pomozite mu da savlada gradivo. A nakon izvesnog vremena ponovo otiđite u školu da čujete ima li napretka. Tako uspostavljate korektan odnos s nekim ko vam obrazuje dete i stičete uzajamno poverenje u dobre namere nastavnika ili učitelja, a videće i da ga poštujete.
Ukoliko dete ometa nastavu - priča tokom predavanja, smeje se, kliberi i dobacuje - ispitajte nastavnika da li se to dešava stalno, na početku ili kraju časa i na kojim časovima. Diskretno od njega saznajte kakvu disciplinu očekuje. Ima nastavnika koji su stroži i onih koji su blagi. Deca su nemirna iz različitih razloga: dosadno im je, traže pažnju samo za sebe, ne znaju da izraze osećanja - pogotovo u nižim razredima, nemaju dugu koncentraciju ili su hiperaktivna...
Pošto vi ipak najbolje znate svoje dete, objasnite neke od njegovih osobina i u dogovoru s nastavnikom potrudite se da ih korigujete. Obično je dovoljno da s detetom oboje porazgovarate, ali bez kazni i pretnji. Upornost se isplati jer i klinci s vremenom shvate da se lošim ponašanjem razlikuju od drugih učenika, pa sve dođe na svoje mesto. Nije retko da vas nastavnik pita i da li je dete pod stresom, jer gricka nokte, često traži da ide u toalet, brzo se rasplače, stalno ga nešto boli i želi da ide kući. Ako postoji porodični problem, napomenite i to nastavniku da bi imao više razumevanja, a otvoreno mu recite i ako je dete razmaženo i prezaštićeno.
Ovde nema brzih rešenja, već su potrebni uporni razgovori i edukacija.
Zabrinjavajuće je ako do juče primerno dete počne da se ponaša drugačije - da se povlači u sebe ili od mirnog đaka postane nemirno, od odličnih ocena počinju da se ređaju loše. Nešto se dešava i o tome ste takođe dužni da ozbiljno razgovarate i s nastavnikom i s detetom. Jer klinci obično ovako reaguju kad su žrtve vršnjačkog nasilja. Naučite ih da se odmah obrate učitelju ili razrednom starešini za pomoć, a vama da se povere imaju li problema s nasilnicima u odeljenju i školi.
Ne budite svadljivi kad razgovarate o ovim škakljivim problemima, čak i kad mislite da nastavnik nije u pravu ili kad nije dobro informisan. Ista je situacija i kad vaše dete ugrožava druge. Munjevito reagujte. Istražite da li se tako ponaša iz samoodbrane ili nekih drugih razloga. Objasnite mu do čega dovodi agresivno ponašanje i sarađujte s nastavnikom da se ono iskoreni. Ako je potrebna pomoć školskog psihologa - ne čekajte.
Ne zaboravite da nastavnici i vi imate zajednički cilj, a to je dobrobit vašeg deteta.
