Dobiti unuke za mnoge žene je najlepše na svetu. Sanjaju da postanu bake i opet se podsete na dane materinstva, nežnosti, meke bebine kože i mirisa. Zaboravile su na sve brige i umor, pamte samo lepe trenutke. One su bake "stare škole", mnoge su bile domaćice ili su radni vek provele u jednom preduzeću, bez velikih stresova. Sačuvale su energiju i rado bi da je potroše pomažući onima koje najviše vole. Zar ima jače ljubavi od one kad tvoje obožavano dete i samo dobije dete?
I danas je ta ljubav ista, ogromna, ali se bake menjaju. Nekad su unuci stizali dok su bile mlađe, a sada se bračni parovi često venčavaju i dobijaju decu u kasnijim godinama, tako da su bake pred penzijom ili u penziji. I ne zamišljaju svoje penzionerske dane da ih provode čuvajući unuke. Ne žele da budu dežurne dadilje, da presvlače pelene, trče za decom, brinu šta jedu, oblače... Žele da gledaju svoje serije, putuju ili prosto žive na miru. Da li je to sa njihove strane sebično? Da li treba da ih grize savest ako nisu oduševljene što su im njihova deca "uvalila" svoju decu na nedelju, mesec i više dana? Gde ima razuma, ima i rešenja.
Nema mlade zaposlene žene koja neće reći kako ne bi uspela da odgaji decu da nije baka-servisa, da se oseća sigurno znajući da su deca kod neke od baka i deda. To je apsolutno tačno. Bake svojim ćerkama i sinovima spasavaju posao, pa i život, čuvajući im potomstvo. Treba li reći koliko je to naporno, uprkos ogromnoj ljubavi? Uvek su postojali vrtići, a danas se može naći i pouzdana dadilja, mlada i jaka, koja s decom vrlo lepo izlazi na kraj. Ali baka je - baka. Ne samo što je najpouzdanija već je i - besplatna. Deca je obožavaju a ona jedva čeka svaki trenutak koji će da provede sa svojim pilićima. Te uspomene se zauvek urezuju u pamćenje.
I većina spremno uskače da pričuva unuke dok su mladi roditelji na poslu. Svi shvataju da je vreme teško i da ovakva pomoć mnogo znači. Nekim bakama ništa nije teško, da ustanu u pola noći i isprže mu jaje ako je dete nenadano gladno. Daju zadnje atome snage na njegovo zdravlje, higijenu, ishranu i igru. Kako bi rekao jedan naš poznati fudbaler o svojim unucima: "Kad odu kući, mi se odmaramo nedelju dana". E, u tome je problem i tu treba razumevanje.
Baka i deda nisu otac i majka. Ne mogu da čuvaju unuke cele godine, a onda još i za vreme godišnjih odmora. Možda to mogu ponekad, ali ne bi trebalo uvek na njih računati kad dođe vreme letovanja. Neki roditelji ne bi mogli da zamisle da nekud otputuju bez dece. Ima onih kojima je teško da bez njih budu i dan, uvek zabrinuti da će se svet srušiti ako ne nadziru svaki dečji korak. Često su i obzirni zbog zdravlja bake i deke pa i ne pomišljaju da decu tokom dragocenog odmora prepuste iznurenim ljudima. Sto roditeljstava - sto ćudi.
Ono što nikog ne bi trebalo da čudi jesu situacije kada bake odbiju da čuvaju unuke na duže vreme. Uopšte se ne postavlja pitanje da li ih vole - vole ih. Ali, i njima je potreban odmor, sve i da su najzdravije. Mladi bračni parovi s decom treba pažljivo da posmatraju svoje roditelje, vode računa i o njihovom zdravlju, dobrobiti i sreći. Najlakše je reći: "Pa baka si im!" To ne znači da je dužna da žrtvuje svoj teško stečeni mir da bi se mladi roditelji provodili. Uostalom, imaju one i svoj život!
Kad volite svoje roditelje, znaćete koliko često im treba ostavljati decu na čuvanje. Ne moraju bake da paze na unuke. Nađite pravu meru.
