Roditeljstvo

Tata je tata: Očevi zaslužni za osećaj sigurnosti kod deteta!

Uloga oca počinje još kada je dete u stomaku, a skoro kulminira kada je dete u drugoj i petoj godini. U tim godinama dete od oca uči o spoljnom svetu
Vaše dete & vi 20.02.2014. - 23:05h Autor: Blic
Foto: Shutterstock

Današnje majke nekako preuzimaju sve uloge. Iako su one detetu najvažnije sve do treće godine, uloga oca nikako ne sme da se zanemari jer je baš on, tata, zaslužan za osećaj sigurnosti kod mališana.

 

Način života i imperativi koji su pred današnjim tatom jesu društvena i finansijska afirmacija koja mu onemogućava da bude dovoljno vremena sa svojom porodicom. Ponekad i same mame nesvesno preuzimaju potpunu kontrolu nad podizanjem deteta i istiskuju tatu iz njegove prirodne uloge.

 

- Za razliku od žena, muški osećaj ostvarenosti zasniva se prvenstveno na postignućima umesto na negovanju porodičnih odnosa. Muškarci žele da budu dobri očevi i muževi, ali njihova definicija muškosti proističe uglavnom iz uloga van porodice - objašnjava porodični terapeut Ljiljana Filipović.

 

Tate često po inerciji ponavljaju grube i neprimerene vaspitne metode iz prošlosti na svojoj deci, naročito prema dečacima. To rezultira manjim poverenjem i slabijom povezanošću dece s njima.

 

Pravo vreme za tate najčešće dolazi sa trećom godinom njihovog deteta.

 

- Očevi treba da počnu vrlo rano sa preuzimanjem svoje uloge, još dok je beba u majčinom stomaku. Tada je važno posredno uključivanje, jer briga o trudnici uključuje i brigu o još nerođenoj bebi. Kada se beba rodi važno je da otac bude stalno prisutan i da obezbedi vreme za učešće u brizi za dete. Od druge godine života deteta otac treba da ima aktivnu ulogu i u njegovom vaspitanju. To od savremenih očeva zahteva posvećenost, znanje o roditeljstvu, spremnost da izrazi vlastita osećanja i da razume i pomogne kad je teško - ističe psihoterapeut Darka Krsmanović.

 

Pravo vreme za tate najčešće dolazi sa trećom godinom i nastavlja se u četvrtoj i petoj. Tada dete privodi kraju psihološko odvajanje od mame i počinje na novi način doživljavati oca, kao i avanturu upoznavanja opasnijih situacija. Ali, da bi krenulo u nepoznati svet, dete mora da se opremi unutrašnjom sigurnošću i da se oseća snažno. Taj osećaj sigurnosti uvek se vezuje za oca. To je ona važna dimenzija koju dete dobija od oca koji je stabilan, svoj i snažan.

 

Polne razlike nisu važne

 

Polne razlike ne isključuju očinsku figuru, već nameću drugačiji pristup. Dok je dečacima otac model za identifikaciju, devojčicama je primer odnosa sa suprotnim polom.

 

- U oba slučaja nežnost, pažnja, zajedničko učenje, osnova su zdravih porodičnih odnosa. Otac, kao i majka, treba da vodi računa da u procesu vaspitanja dece roditelji treba da imaju saglasnost oko bitnih pravila i vrednosti, a da međusobna neslaganja u pogledu vaspitanja rasprave na konstruktivan način i nikako pred detetom - navodi Darka Krsmanović.

 

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs

Razmena sadržaja

Inicijalizacija u toku...