Bila je to 2009. godina kada mi se rodila prva kćerka. Bili smo na nekoj proslavi, a moja kćerka je imala 9 meseci. Rođaci su moje dete nudili nekim pecivom, ali ja sam rekla NE.
"Ali to je samo hrana," rekli su.
Hrana? Otkud su kolači i peciva postali hrana, bila sam iznenađena.
Kada smo tri meseca kasnije bili u poseti komšijama, oni su moju kćerku počastili sa sladoledom. Sladoled! Sve u meni je ključalo. Nisam želela da se moje dete navuče na šećer.
Kćerka je odrasla i pretvorila se u veoma aktivnu devojčicu koja je volela da jede lišće i drveće, kako je to ona govorila. To je u stvari, spanać i brokoli.
Mlađu kćerku rodila sam 2012. godine, a pošto se planina prljavog veša gomilala, san je bio misaona imenica, šećer je postepeno ulazio u naš frižider.
Sećate li se filma "Frozen"? Niko ga nije mogao izbeći, a svako dete je volelo ovaj film.
Na pakovanju voćnog jogurta stoji slika Frozen i svako dete automatski to želi.
"Molim te mama, stvarno volim ovaj voćni jogurt sa Elzom?" Kaže ona a oči blistaju. Ah, malo voćnog jogurta sa snežnom kraljicom nikom neće naškoditi, kažem ja sebi. Ili možda hoće?
Deca su pametna i znaju kako da dođu do onoga što žele, a mi roditelji, ne možemo da im se odupremo. Ne krivim ih, zaista!
Ovog leta, najmlađa kćerka, koja ima četiri godine se razbolela. To nije bila obična prehlada već, je dobila neku upalu krvnih sudova. Na smrt smo se uplašili.
Ovo nije bilo povezano sa šećerom, ali da je pojela neki hranljiviji obrok, imunitet bi joj bio jači, pa se ne bi razbolela.
Muž i ja smo se pogledali i jedno drugo kuražili rečima da starija kćerka ne može da se razboli jer jede mnogo bolje. Ona voli povrće, ribu, plodove mora, piletinu, divljač...
Mlađa kćerka voli sve belo: šećer, brašno, mleko... Palačinke sa džemom i šlagom, sladoled, kolače, sutlijaš... Voćni jogurt sa Elzom, testeninu i naravno kečap.
Umorna nakon vrtića, traži "nešto slatko", a ja joj dam jer "šta može da joj naškodi jedan kolač"?!
Ona ne voli krompir i po nekad idem tako daleko da kuvam posebno za nju kako bi pojela bilo šta. To svakako nije dobra ideja.
Ona definitivno već sada manipulište sa nama i zna da će dobiti testeninu ili sutlijaš ako se zainati i neće ništa da jede.
Jednom je tražila slatkiše, a ja sam odgovorila NE. Bila je očajna i plakala je:
"Sad mi nikad više nećete dozvoliti da jedem slatkiše!"
Ali mi nismo imali drugi izbor. Shvatili smo da nam je dete zavisno od šećera i to zbog nas samih. Mi smo to od nje napravili.
Pomislila sam: Šta smo to, dođavola uradili?
Sada smo sve to izbacili iz ishrane: nema više kolača, sladoleda, voćnog jogurta...
Neki dan sam gledala dokumentarac o čoveku koji je odlulčio da ispita koliko šećera unose naša deca. Išao je u vrtić i jeo isto što i deca samo količinski više, kao što bi jeo odrastao čovek. To je praktikovao nedelju dana. Svaki dan je jeo 2,5 sladoleda, što je odgovaralo jednom sladoledu dnevno koje svako dete pojede.
Pričao je kako se osećao umorno i naduto posle takve hrane.
To je bilo kao šamar za mene. Gledala sam dokumentarac i tačno videla šta se dešavalo mom detetu: raspoloženje joj se stalno menjalo, čas je bila srećna, čas plačljiva i umorna.
Taj momenat sam odlučila da sve slatkiše pobacam iz kuće! Znate li koliko šećera sadrži voćni jogurt? 11 supenih kašika šećera!!!
Nakon dve nedelje od izbacivanja šećera, moje dete se preobrazilo potpuno. Sada jede svu hranu sa odličnim apetitom.
"Gotov svaki dan mi kaže ovo je najukusnija stvar koju sam pojela."
Promene raspoloženja su nestale, ona je vesela, aktivnija, lakše zaspi i spava celu noć.
Cela porodica je srećna. Ali kako smo došli do ovoga?
Jasno je kao dan - deca nisu kriva. Oni nisu ovo izabrali. Odrasle osobe se moraju odupreti instiktu i detetu kupiti čokoladu. Mi moramo smoći hrabrosti i reći svekrvi, majci, tetki da deci ne kupuju slatkiše.
Dijabetes raste poput lavine, i to što su dijabetes nekad zvali "šećerna bolest", sve govori...
Da li znate da je šećer kao kvasac za ćelije raka?
Deca su najbolje što imamo, a naš zadatak je ida im pružimo kvalitetnu hranu i ogromnu količinu ljubavi.
Ako ih volite, zagrlite ih, odvedite ih u park, ali molim vas, ne kupujte im šećer!
