Leto je pri kraju i za desetak dana počinje nova školska godina.
Prva odvajanja od roditelja, svi ih ispituju o školi, promene, novo društvo, sve to neminovno povećava uzbuđenje oko polaska u školu, a kod neke dece izaziva čak i anksioznost i strah.
Iako ne znaju što ih čeka, mogu da naslute da se radi o nečem velikom i važnom. Deca svoje uzbuđenje, anksioznost i eventualni strah različito pokazuju.
Verbalnija deca će puno ispitivati i žele'e da pričaju o školi, ali ona koja svoje misli i osećanja proživljavaju u sebi mogu imati promene u apetitu, spavanju, češća buđenja po noći uz intenzivnije snove, češću nervozu i agresivnost... Zapravo, sva ponašanja koja su već prebrodili i znaju da ih kontrolišu sad ipak “cure” pomalo napolje.
Od 1. septembra uniforme u polovini škola u Srbiji
Pre svega, sa detetom treba razgovarati, razgovarati i još malo razgovarati. Bez obzira na to želi li dete samostalno da priča o školi, roditelj može podeliti svoja pozitivna iskustva, ispričati neke dogodovštine ili smešne situacije.
S druge strane, roditelji treba da pripaze da, iako dobronamerno, ne ohrabruju dete na način da mu govore ‘ma ti ćeš biti super u svemu’, ‘rasturićeš’, ‘sigurno ćeš prolaziti sa peticom, jer time daju isključivu važnost ocenama i uspehu, a stavljaju pritisak na dete.
Detetu treba preneti poruku da su važni odgovorno ponašanje, trud, zalaganje, vežba, ali i zabava, prijateljstvo, druženje, izazov, te da ocene nisu ogledalo deteta - pojašnjava Hana Hrpka, profesor psihologije i predsednica udruženja Hrabri telefon.
Kako škola vašu decu čini glupom i depresivnom: Surovo, ali istinito!
Prepoznati detetove osećaje ponekad nije lako, jer se ne vide toliko napolju, ali kroz prepoznavanje ovih znakova, roditelj može da podstakne njihovo izražavanje i stvori neosuđujuće, sigurno okruženje za razgovor. I formalne pripreme za školu su jako bitne i dete treba biti uključeno u njih.
Pripremanje prostora za učenje, kupovina torbe i školskog pribora, sve to detetu daje osećaj kontrole i barem će malo materijalizovavati ono što će doći, a to je polazak u školu.
Ipak, neka deca prve školske dane prilično stresno doživljavaju, pojašnjava Hrpka.
Osim što plaču i odbijaju da iduu školu, mogu imati glavobolje, mučnine i druge psihosomatske tegobe. Važno je da roditelji takvo ponašanje ne shvate kao izvlačenje od učenja i obaveza, posebno ako duže traje, nego kao znak za pomoć. To su sve pokazatelji da je dete pod velikim stresom i važno je otkriti razlog. Mogući uzroci su i nasilje vršnjaka, osećaj neuspeha ili perfekcionizam", kaže Hrpka.
Ponekad se, nastavlja, dete ne želi poveriti roditelju pa bi bilo dobro potražiti pomoć stručnjaka mentalnog zdravlja, bilo u školi, bilo negde drugde. Neki od načina da roditelj pomogne detetu je da provodi što više vremena s njim dok nije u školi, da ga uvek pohvali kad vidi da se trudi svladatistrah, da mu pomogne savetima ako je sramežljivo i ne uspeva da se sprijatelji te da mu osigura uravnoteženu ishranu i dovoljno sna.
Američki lekari kažu kako bi pedijatri trebalo deci češće prepisivati - igranje. U najnovijem objavljenom istraživanju iznose jasne dokaze da je igra ključ razvoja, a upoređujući današnje 11-godišnjake s onima iz ‘80-ih, imaju 12 slobodnih sati nedeljno manje. Također, čak 30 posto dece odmore provodi na zatvorenom.
