Ljubomora u detinjstvu je emocija koja može nastati kada vaša deca dožive promenu u svom neposrednom okruženju, kao što je dolazak novog brata ili sestre, bilo zato što ste proširili porodicu novom trudnoćom ili zato što ste, nakon razdvajanja, odlučili da ponovo izgradite svoj romantični život i dete vašeg novog partnera se pojavilo na sceni.
Šta je ljubomora kod dece?
Ljubomora je osećaj ogorčenosti i zavisti prema drugoj osobi kada se doživi pretnja nečemu što se smatra njihovim, anksioznost zbog mogućnosti da voljena osoba neće obratiti pažnju na njih u korist nekog drugog.
Ovo proizvodi osećaj frustracije zbog verovanja da više nisu emocionalno uzvraćeni od strane roditelja ili barem, ne sa intenzitetom i učestalošću koju žele ili trebaju.
Zašto deca doživljavaju ljubomoru?
Kada se suoči sa situacijama koje remete uspostavljenu porodičnu dinamiku i zahtevaju emocionalno prilagođavanje od vašeg deteta, dete može doživeti osećaj gubitka u odnosu na svoje najvažnije figure, svoje roditelje. Psiholozi smatraju da je ovaj osećaj dečje ljubomore, iako neprijatan, normalan i da će vašem detetu verovatno trebati vremena da procesuira situaciju.
Rivalstvo među braćom i sestrama
Kod dece, najčešći uzrok ljubomore jeste rivalstvo među braćom i sestrama za roditeljsku pažnju. Međutim, može nastati i kao odgovor na pažnju koja se posvećuje rođacima, drugoj deci sa kojom provode vreme i, u slučaju mešovitih porodica, na novu vezu roditelja.
Dolazak novog brata ili sestre
Kada se rodi brat ili sestra tokom ranog detinjstva, važno je pripremiti budućeg starijeg brata ili sestru i slediti neke osnovne smernice kako bi novi dolazak predstavljao najpozitivniju moguću promenu za sve.
Kako deca izražavaju svoja osećanja ljubomore?
Ponekad problem nije toliko sama dečja ljubomora, već način na koji se ona izražava. Neka deca doživljavaju ljubomoru takvim intenzitetom da mogu udariti bebu, uništiti predmete u kući, dobaciti uvrede ili imati prekomerne napade besa.
Međutim, najočiglednije manifestacije ljubomore variraju u zavisnosti od uzrasta deteta. U ranom detinjstvu, deca često pokazuju ponašanja koja psiholozi nazivaju „regresivnim“, što znači da su tipična za mlađu decu: mokrenje u krevet, traženje flašice ili cucle, odbijanje da spavaju sami. Kako odrastaju, agresivna ponašanja postaju češća: napadi besa, prkosno ponašanje i slično. Ova ponašanja mogu, ali i ne moraju biti praćena eksplicitnim izražavanjem ljubomore: „Voliš ga više od mene“, „Nikada je ne grdiš“ ili samoponižavanjem: „Nikada ništa ne radim kako treba“.
Osećati ljubomoru nije loše. Važno je objasniti im da, iako je u redu osećati ljubomoru i da u tome nema ništa loše, moramo pronaći zdrav način da izrazimo ovu dečju ljubomoru. Ovaj izazov, posebno kada postoji stiskanje, guranje ili udaranje, nije lak.
Dete se verovatno oseća veoma ugroženo novom situacijom i ne zna kako da kanališe svoj strah ili bes na bilo koji drugi način.
Kako se nositi sa dečjom ljubomorom?
Važno je dozvoliti deci da izraze svoju ljubomoru verbalno, otvoreno govoreći o tome. Naučite ih da ljubomora nije loša ili neprikladna, to je samo još jedna emocija, poput radosti, straha ili uzbuđenja. Neke emocije su prijatne, dok su druge neprijatne, ali je u redu osećati ih sve jer, čak i ako se tako ne čini, one nam pomažu da se prilagodimo novim situacijama.
Psiholozi kažu da često vide roditelje koji teraju svoju decu da potisnu svoju ljubomoru ili ih teraju da vole ili se slažu sa novom osobom u porodici. Ovo nije dobra ideja, jer će dete na kraju osetiti krivicu zbog ljubomore ili će doživeti trajnije odbacivanje koje je moglo biti rešeno prirodnim putem.Odgovarajući postupak će takođe zavisiti od njihovog uzrasta, ali bi u osnovi trebalo da sledi ove smernice:
Prirodno rešavanje problema
Prva preporuka kao psihologa je da „prihvatimo“emociju, potvrdimo je, imenujemo je i prirodno je rešimo. Prilagođavajući se uzrastu i nivou razumevanja deteta, objasnite da se ono što oseća naziva ljubomorom i da je normalno osećati ljubomoru kada se pojavi nova osoba sa kojom delimo naše voljene. Uverite ga da naša ljubav prema njemu nije ni najmanje smanjena, baš suprotno. Priznajte određene realnosti koje dete doživljava: „Istina je da u poslednje vreme nismo provodili mnogo vremena zajedno“, ako je to slučaj. Dozvolite mu da razgovara i izrazi svoju nelagodnost, umesto da se branimo od njegovih reči. Iako su događaji koje dete prepričava često uvećani ili pojačani, čak i iskrivljeni, neophodno je da se oseća saslušanim i shvaćenim.
Stavite se u njihove cipele
Saosećanje i stavljanje u njihove cipelene znači biti popustljiv ili „popustiti“ lošem ponašanju. U stvari, najbolji dokaz koji možemo dati detetu da je sve isto kao pre nego što se pojavio njihov novi „rival“ jeste upravo održavanje granica i pravila koje smatramo važnim. Na primer, možete objasniti: „Iako znam da te jako ljuti što ti se trenutno ne mogu posvetiti, znaš da ne bi trebalo da bacaš stvari jer bi nas mogao povrediti.“
Izbegavajte poređenja
Takođe je važno da ih ne poredite sa drugom osobom na koju su ljubomorni, već da tražite razlike i posebne karakteristike svake osobe.
To jest, umesto da kažete: „Mnogo te volim jer si i ti veoma dobro vaspitan/a“, recite: „Volim tvoju maštu, tvoje zagrljaje za laku noć","Znači mi što pomažeš kada idemo u kupovinu...“ Pomozite im da vide da su jedinstvene i vredne osobe zbog svojih kvaliteta. Pokušajte da provedete neko vreme sa njima radeći aktivnost u kojoj uživaju i pokažite im da volite da provodite vreme sa njima.
Psihološki tretman za ljubomoru
Ako stvari izmaknu kontroli i ne znate kako da se nosite sa složenom situacijom, bez oklevanja se obratite dečijem psihologu, jer vam itekako može pomoći. Nekada nije neophodno otići sa detetom, možete za početak pozvati i pitati za savet.
