Bila je prva dizajnerka torbi koja je osvojila prestižnu nagradu "Coty" i čije se kreacije danas nalaze širom najboljih svetskih muzeja.
Ona je bila Džudit Liber, modna ikona koja je pre nekoliko dana preminula u 97. godini života od srčanog udara, svega nekoliko sati nakon što je od istog uzroka preminuo i njen suprug s kojim je u braku provela 72 godine.
Živela u podrumu sa šezdeset ljudi
Džudit je rođena u Budimpešti u porodici Peta. Činilo se da je pred njom karijera naučnice pa je otišla u London na studije hemije i nadala se da će jednog dana dati svoj doprinos kozmetičkoj industriji. Ali život je imao druge planove.
Zbog punog jeka Drugog svetskog rata Džudit je morala da se vrati u rodnu Budimpeštu, ali to joj je dalo priliku da radi ono što je oduvek bila njena strast – okuša se u modi. Bila je prva naučnica u kompaniji "Pessl "koja se bavila izradom torbi, što je inače oduvek bio muški posao, pa je već tada postalo jasno da se nečim ističe.
Kada su brojni Jevreji odlazili u koncentracijske logore, Džuditina porodica imala je veliku sreću što ih je to zaobišlo. Naime, njen otac je porodici nabavio švajcarska dokumenta pa su neko vreme živeli pod vladinom zaštitom u stanu s 25 drugih ljudi. Zaštiti je pridonelo i to što su šili uniforme za vojnike. Međutim, nekoliko meseci pre kraja rata, nacisti su ih oterali u ruševni geto, gde je Džudit morala da živi sa šezdeset drugih ljudi u jednom podrumu. Kako je kasnije rekla u intervjuima, u tom je periodu u svojim mislima dizajnirala torbice kako bi preživela.
Sara Džesika Parker sada dizajnira venčanice: Da li biste se u ovome prošetale do oltara? (FOTO)
Dizajniranje torbe za Prvu damu vinulo ju je u zvezde
Netom nakon rata na ulicama Budimpešte upoznala je svog supruga Gersona koji je tada bio vodnik u američkoj vojsci. Iduće godine uplovili su u bračnu luku, a potom se i brodom otisnuli u novi svet, u Gersonov rodni Njujork. Dok se Gerson bavio apstraktnom umetnošću, Džudit je godinama radila za brojne dizajnerske kuće, a u središte modne pažnje došla je kada je 1953. njena šefica Neti Rosenstajn morala da dizajnira haljinu za inauguracijski bal Mami Ajzenhauer, prve dame SAD-a 1953. Neti je osmislila haljinu, a Džudit pripadajuću torbicu od ružičaste svile, ukrašenu čipkom, biserima i dragim kamenjem. To je bila senzacija koja je Džudit vinula u modno zvezdano nebo.
Dona Karan: Izgubila muža i svoju najveću podršku, promenila način odevanja moderne žene! (FOTO)
Nekoliko godina kasnije je uz pomoć supruga pokrenula svoju kompaniju s četiri zaposlena. Dok je Džudit osmišljavala dizajn, Gerson je dostavljao torbe robnim kućama. Svojim jedinstvenim torbicama nastavila je da impresionira javnost, brojne američke prve dame kao i niz poznatih žena iz javnog života među kojima su bile Opra Vinfri, Bjork i mnoge druge.
Umetnička dela u obliku torbi
Svi njeni modeli su klač torbica su bili jedinstveni. Bilo da ste poželeli klasičnu večernju torbicu ukrašenu samo metalima i tkaninom ili pak torbicu u obliku pingvina, ptice, polarnog medveda, crnog labuda, ruža ili kapkejka prepune dragog i poludragog kamenja, u Džuditinim kolekcijama mogli ste ispuniti sve svoje želje.
Da li se sećate scene iz prvog dela filma "Seks i grad" u kojoj se Šarlotina usvojena ćerka javlja na Kerin telefon u ključnom trenutku kada zove Zverka tik pre venčanja, a potom ga stavlja u torbicu u obliku kapkejka zbog čega niko kasnije ne čuje zvonjavu? Upravo je tu torbicu dizajnirala Džudit, a nakon što je film prikazan na velikim platnima, prodaja tog modela vinula se u nebo i ujedno privukla mlađu klijentelu. Zaostavština u muzeju
Zbog svog doprinosa modi Džudit je bila nagrađena brojnim nagradama među kojima se ističu Nagrada "Coty", što je bilo prvi put da je ta nagrada dodeljena dizajnerki torbi, kao i "CFDA" Nagrada za životno delo koja joj je dodeljena u Parizu 1993.
Ima 71. godinu, a lice i telo žene od 40: Hiljade dama počelo da kopira njenu tajnu! (FOTO)
Iako je još devedesetih godina 20. veka prodala svoju kompaniju i otišla u penziju, brojni modeli torbica koje je ona napravila mogu se pogledati u Muzeju "Leiber" u Hemptonu, rane uz rame sa umetničkim delima njenog supruga.
Isto su tako njene jedinstvene modne kreacije zastupljene i u njujorškom Metropolitan muzeju, dok se bliže nama mogu razgledati u londonskom Viktorija and Albert muzeju.
