Josip Broz Tito upoznao je svoju najveću ljubav Davorjanku Paunović Zdenku uoči Drugog svetskog rata. Sa njim je proveo pet godina u vanbračnoj zajednici. Tokom borbi su bili nerazdvoji, a zajedno su dočekali i oslobođenje.
Ko je bila Zdenka i kako je uspela Titu da ukrade srce?
Davorjanka je rođena 1921. godine u Kučevu, a odrasla je u Požarevcu. Još tokom gimnazijskih dana uključila se u partiju, kojoj se mnogo više posvetila kada se preselila u Beograd na studuje francuskog jezika.
Međutim, Tito nije bio prvi muškarac koji je osvojio. Naime, dok je strudirala, upoznala je mladog studenta medicine i studentskog lidera Jovu Kapičića, koji je već tada bio poznati komunista. Jova se ludo zaljubio u nju! Živeli su zajedno godinu i po dana i za to vreme je Davorjanaka postala oficirka za vezu između Beograda i Zagreba.
Sudbonosni susret sa Titom desio u u hotelu „Esplenada“ u Zagrebu, gde je Davorjanka polagala ilegalni partijski kurs. Ali, ni on tada nije bio slobodna, već je uživao u vanbračnoj vezi sa Hertom Has, koja je bila u drugom stanju.
Predstavio joj se lažnim imenom
Kako bi izbegao da ga otkriju agenti zagrebačke policije, Tito se predstavio Davorjanki svojim ilegalnim imenom - inženjer Slavko Babić.
Кako bi dodatno zavarao trag policiji, od potčinjenih partijskih rukovodstava tražio je da kontakt sa njim održavaju preko partijskih kurira, a to su bile mlade i lepo obučene devojke. Na taj način, policijskim agentima bilo je teško da posumnjaju da je elegantni gospodin u pratnji mlade devojke u stvari generalni sekretar ilegalne Кomunističke partije, a da je devojka partijski kurir.
Davrojanka je ubrzo postala novu Titov kurir. Primljena je bila na tu poziciju zbog svog elegantnog i modernog oblačenja. Smatra se da su se zaljubili, čim su ugledali jedno drugo.
Ubrzo je dobila novo ime - Zdenka, a na Titovo insistiranje se preselila i u Zagrem, gde mu je bila lični kurir, saputnica tokom dolaska u Beograd, posle napada Nemaca. Takođe, u partijske punktove prenosila njegove naredbe i informacije.
- Po zdencu koji predstavlja nepresušni izvor bistre i hladne vode. On obično izvire ispod nekog kamena i svojim izgledom osvežava čoveka. Zdenka je bila nepresušan izvor mojih ideja i moje intelektualne, revolucionarne i političke aktivnosti - tako je pričao Tito o Davorjanki.
Veza je bila burna i strastvena
Rame uz rame sa Titom, Zdenka je obavljala razne partijske i ratne zadatke. Osim toga, bila mu je domaćica i ljubavnica. Toliko mu je značila da je išao sa njom svuda, pa su ga zbog toga na vanrednim sastancima Vrhovnog štaba prekorevali drugovi. Ali, on je smao ponavljao da ne može bez nje.
Nosila je veliki vojnički šinjel, marširala je u koloni poput ostalih, čuvala hranu za voljenog, gladovala, pešačila, uvek hodala sa opasnije strane štiteći ga i spavala na zemlji pored njegovog ležaja - sve je to radila Davorjanka zbog velike ljubavi prema Titu.
Bila je pojam ratne sekretarice, spremna da pogine za njega. Plašila se jedino bombardovanja, ali je hrabro vodila beleške na Sutjesci, dok su oko nje padale bombe.
Međutim, toliki napor njeno krhko zdravlje nije mogla da idrži. Imala je velikih problema sa plućima, a tokom nemačkog desanta na Drvar, doživela je slom živaca, jer je mislila da će ubiti Tita.
Dok su nemački padobranci držali pod vatrom Titovu pećinu, ona mu je histeričnim i glasnim ispadima zabranjivala da izađe napolje. Svojom vikom je odavala njihov položaj i neki od boraca su bili spremni da je ubiju da bi zaštitili doživotnog predsednika, a od sigurne smrti ju je spasila samo činjenica da je bila njegova nevenčana supruga.
Nakon ovog događaja, Zdenki su se pojavili znaci tuberkuloze i Tito ju je poslao na lečenje u Moskvu. Kako nije mogla da bude dugo razdvojena od njega, vratila se 1944. godine i ušla sa vrhovnim komandantom u oslobođeni Beograd. Uselili su se u dedinjsku vilu industrijalca Acovića, dok se za njih renovirao i Beli dvor.
Već sledeće godine u proleće joj se zdravlje pogoršalo, pa je nastavila lečenje na Golniku gde je umrla 1. maja 1946. Tito je otišao po njeno telo i sahranio je u dvorskom kompleksu. Neki kažu da nije prisustvovao sahrani, niti je ikada stavio cveće na njen grob. Štaviše, bio je zapušten do dolaska kraljevske porodice.
Počiva na travnatoj uzvišici do koje se stiže preko mahovinom obraslih klizavih stepenika. Sivi mermer i bela rizla pokrivaju grob devojke koja je imala 25 godina kada je umrla. A mnogi smatraju da je, upravo, svoj život žrtvovala zbog neverovatne ljubavi prema Titu.
