Jovanka je u mlađim danima bila privlačna mlada žena, na kojoj su se posebno isticali njeni zubi i njen osmeh, koji je kasnije nazvan „jugoosmeh“, kada se udala za Tita.
Jovanka Budisavljević, mlada lička partizanka srpskog porekla, postala je u aprilu 1952. nova supruga jugoslovenskog partijskog i državnog vođe Josipa Broza Tita. Bila je čak 32 godine mlađa od njega! Međutim, nikada se nije uklopila u Titovu porodicu. Titov nećak Branko, sin njegovog brata Slavka, još je za vreme Jugoslavije u svojim memoarima napisao: „Sloge između nas dvoje od prvog dana nije bilo. Koliko znam, ni sa ostalim članovima porodice nije bilo bolje.“
Prvo idila, pa problemi
Jovanka je u mlađim danima bila privlačna mlada žena, na kojoj su se posebno isticali njeni zubi i njen osmeh, koji je kasnije nazvan „jugoosmeh“, kada se udala za Tita.
Prvih nekoliko godina braka bile su gotovo idilične. Međutim, kako je vreme prolazilo, a Tito stario, Jovanka je tražila svoje mesto posle njegove smrti, a uz to se nije u potpunosti ostvarila kao žena jer Tito nije želeo da imaju decu.
Nije joj dopuštao da se meša u njegove poslove, u politiku, u donošenje odluka. Na putovanjima je, na primer, tražila ne samo smenjivanje lekara, već je rešavala i pitanja smeštaja, ishrane, poklona, pa čak određivala i ko će ići u prethodnicu, i slično.
Počela je da lobira za svoj budući politički položaj. Šou sa Jovankom se samo nastavljao, scene su se množile kao u filmu. U leto 1972. trebalo je reorganizovati Titov kabinet, u šta se Jovanka htela umešati. Međutim, Tito je odbrusio: „Jovanku ne treba poslušati, njeni su pogledi na organizaciju zbrkani.“ Tada se prvi put čulo i za mogućnost da se Tito razvede od Jovanke. Jovanka je bila na ratnoj nozi i sa vojnim vrhom. Optuživala je generale da žele da izoluju i kontrolišu Tita.
Jovanka je gubila strpljenje. Patološki je volela Tita, ali mu je upravo zbog te slepe ljubavi priređivala neviđene scene kada joj on nije izlazio u susret. Tito je izgubio strpljenje. Jovanka je iz njegove blizine oterala ljude u koje je on imao poverenja: generala Miškovića, zatim Titovog ađutanta generala Milana Žeželja, te glavne sekretare Zdenka Štambuka, Lea Matesa i Blažu Mandića. Zbog toga je Tito 22. decembra 1973. naredio osnivanje komisije koja treba da ispita čudno Jovankino ponašanje. Istraga je trajala 75 dana.
Sa Jovankom niko od njih nije mogao da izađe na kraj. Ona je pak bila strašno pogođena i uvređena što je zbog nje osnovana neka istražiteljska komisija.
Pletući različite intrige, situacija je na kraju eksplodirala. Jovanka je bila van sebe. Tita su već neko vreme masirale dve sestre, mlade devojke, Darjana i Radojka Grbić. Jovanka je pucala od ljubomore, između ostalog je rekla: „Osećam se odbačeno kao žena i supruga, i to posle 30 godina! Umesto mene, sad želiš ove devojčure.“
Titov ađutant i njegovi lekari zaključili su da je u opasnosti čak i Titov život!
Detaljan prikaz zapažanja i saznanja generala Rape i ličnih lekara, kao i njihovi predlozi, dati su u priloženom zapisniku Aleksandra Šokorca od 11. februara 1975. godine. U tom zapisniku stoji: „Svi zajedno smatraju da su zbog sadašnjih i mogućih postupaka drugarice Jovanke, život i zdravlje druga Predsednika direktno i indirektno ugroženi.
Oni su izjavili da postoji realna opasnost da ona učini nešto drugu Predsedniku, što bi direktno ugrozilo njegov život – konkretno, da puca na njega, da ga napadne nekim tupim predmetom ili nečim sličnim. Izjavili su da nisu sigurni da je ona pri sebi i da u torbi ili negde drugde nema revolver. Jednoglasni zaključak svih spomenutih drugova jeste da bi u ovom trenutku drugaricu Jovanku trebalo hitno odstraniti od druga Predsednika.“
Sukob između Tita i Jovanke kulminirao je u aprilu 1975. godine, kada je Tito odlučio da napusti rezidenciju u Užičkoj 15 i preseli se u Beli dvor. Ali ni to nije prošlo bez drame. Stane Dolanc je sa Petrom Stambolićem bio prisutan kada je Tito u kućnim papučama pobegao iz Užičke 15 u Beli dvor. Te noći je Tito pozvao njih dvojicu i zamolio da osiguraju da Jovanka ne dolazi kod njega. Svedoci tvrde da je Tito pred okupljenima Jovanki čak opalio pravi šamar.
žTo se dogodilo za vreme Konferencije nesvrstanih u Kolombu na Šri Lanki u avgustu 1976. godine. Tito je priredio veliki prijem na „Galebu“, ali nije mogao da dočeka goste zbog srčane slabosti. Zato je Jovanka, uz postrojeni vod mornara, primala sve šefove država, umesto da Tita po dužnosti zameni Cvijetin Mijatović, koji je zbog toga i putovao sa njim. Jovanka se ponašala kao šef države.
To je bio početak njihovog kraja. Jovanka je počela da izostaje sa pojedinih protokolarnih susreta, a Tito ju je nastojao što više da izbegava. Zaobilazio je njihovu beogradsku rezidenciju u Užičkoj 15, pa je poslednje godine života provodio u svom kabinetu, u Kući cveća. Jovanka je poslednji put u javnosti viđena 14. juna 1977. godine, na službenom prijemu norveškog premijera.
Kada je Tito u avgustu te godine krenuo na turneju po SSSR-u, Severnoj Koreji i Kini, nje više nije bilo. Tito je još jednom pokušao da se pomiri sa njom nakon povratka sa puta, donoseći joj poklon, ali ga je ona bacila na njega. To je bio kraj! Jovanka nikada više nije viđena u javnosti, sve do Titove sahrane u maju 1980. godine.
Slom Titovog braka i Jovankino nepojavljivanje u javnosti postali su svetska senzacija. Sve svetske novine bavile su se tom pričom i tražili su razloge raspada njihove ljubavi. Jugoslovenska diplomatija imala je zadatak da prati sve te napise i redovno izveštava Beograd o njima.
Kada je Tito početkom 1980. godine završio u ljubljanskoj bolnici, potpredsednik Predsedništva SFRJ Lazar Koliševski obavestio je Jovanku o njegovom stanju. O tome je izvestio drugove na sednici predsedništava SKJ i SFRJ 4. januara 1980. godine.
Jovanka je bila još uvek ona stara: „Jovanka Broz, prema Lazaru Koliševskom, bez posebnih emotivnih znakova i uzbuđenja, saslušala je informaciju potpredsednika Predsedništva države o bolesti i mogućnostima lečenja njenog supruga.
Radije je i spremnije iskoristila prisustvo Koliševskog da se požali, kada je reč o odnosu prema njoj, na svojevremeno navodno ‘ucenjivanje Tita od strane pojedinaca’. Jovanka Broz se, u napadu njene tada već u krugovima bliskim Titu poznate sujetnosti, narcisoidnosti i neumerenosti, nije povukla.
Uporno je insistirala da se povede razgovor o njoj, Jovanki Broz, a ne o njenom bolesnom mužu, Josipu Brozu Titu. Titova bolest i neizvesnost koja se nazirala tako su ostali po strani u tom neobičnom susretu i razgovoru.“
Vrh strahovao od memoara
Državni vrh, međutim, ni posle Titove smrti, a ni nakon Jovankinog iznenadnog izbacivanja iz Užičke 15, nije imao mira. Čak sedam godina nakon Titove smrti, Predsedništvo SFRJ još se bavi njime i Jovankom, iako je Jugoslavija tada već bila na početku raspada.
martu 1987. godine, Služba za pitanje zaštite ustavnog poretka Predsedništva SFRJ završava obiman dokument od 212 stranica, sa još nekoliko priloga, sve pod nazivom
„Neprihvatljivo i destruktivno ponašanje i delovanje Jovanke Broz“. Ceo državni aparat godinama se, između ostalog, bavio Jovankom, kao da u Jugoslaviji tada nije bilo daleko važnijih i hitnijih stvari za rešavanje. Čega se bojao partijski i državni vrh posle Titove smrti? Plašili su se Jovankinih memoara!
Bojali su se onoga što bi ona mogla napisati i objaviti, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu. Više ljudi, njoj bliskih, nagovaralo ju je da ih napiše. Jugoslovenski vrh imao je informaciju da taj tekst već ima oko hiljadu stranica, od čega fotografijama pripada oko 600 stranica.
Tajna policija navodi da Jovanka optužuje pojedine najviše rukovodioce da su je, zbog karijerističkih i prljavih pobuda, odvojili od Tita, stavili u kućni pritvor, da je žrtva srpsko-hrvatskog sukoba i da je u pitanju vrlo krupna, prljava politička igra, a ne bračno-kućni sukob, kako je službeno bilo saopšteno.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
