Na prvom sastanku posle razvoda sam dobila pitanje "Šta očekuješ od muškarca?": Kada sam iskreno odgovorila ostala sam zabezeknuta njegovom reakcijom

Prvi sastanak može da otkrije mnogo više nego meseci dopisivanja, a za jednu 35-godišnju ženu izlazak koji je obećavao prijatno veče pretvorio se u pravi horor. Ima svoj stan, stabilan posao i automobil, a od potencijalnog partnera ne očekuje luksuzne poklone ni večere u skupim restoranima. Želi samo ono što bi trebalo da bude osnova svake veze: poštovanje, malo pažnje i muškarca koji zna da se potrudi.

Uprkos predosećaju je otišla na upoznavanje

Nisam nikakav top-model, imam preko 30 godina, svoj garsonjeru, automobil – star, ali moj – i jednu lošu naviku: kad sam tužna, ponovo gledam seriju „Seks i grad”. Posle razvoda, dugo sam oklevala da zaplivam u vode aplikacija za upoznavanje. Ali prijateljica mi reče: „Hajde, vidiš da i tamo ima ljudi.” Priznajem, prijavila sam se.

Negde oko petog „skrolovanja”, ugledah njega. Nazovimo ga Marko. Na profilnoj slici – Marko, kapa naopako okrenuta, u rukama drži veliku ribu, a osmeh mu takav kao da je upravo prodao polovnog golfa po ceni novog. U opisu piše: „Volim aktivan odmor, dobru hranu i iskrene ljude. Važno: bez drame.” To „bez drame” uvek je znak za uzbunu, ali ko još sluša svoj unutrašnji glas?

Dopisivali smo se tri dana. On se žalio na bivšu („Nije me cenila; kupovao sam joj cveće, ali džaba”), a ja sam, skromno, prećutala svoje potrebe. Dopisivanje nije isto što i brak. Marko me je pozvao u piceriju. „Nije skupo, ali je prijatno”, napisao je.

A ja, naivna, još sam se i sredila. Uska haljina, cipele na štiklu, lagana šminka – nije baš za neki glamurozni prijem, ali dovoljno da se osećam kao žena. Stigla sam na vreme. Marko je kasnio 20 minuta. Ušao je u izbledelim farmerkama (to je još i u redu) i razvučenoj majici sa printom nekog rok festivala iz 2015. godine. Kosa mu nije bila oprana, ali verovatno je to njegov „stil”.

„O, pa ti si u štiklama?” rekao je umesto pozdrava. „Idemo u piceriju, a ne na prijem kod kraljice.”

I osmehnuo se. „Šali se”, pomislila sam. „Crvena zastavica”, javio se unutrašnji glas, koji se, srećom, ispostavio kao ispravan.

Naručili smo picu i sokove. Rekla sam: „Hajde da podelimo na pola.” On klima glavom. U redu. Ali onda je nastao haos.

"Nisi ti nikakva princeza"

Pričam mu o svom poslu: menadžer sam u jednoj maloj firmi, volim da sve bude kako treba, cenim red. On odjednom pita:

A koliko toga zahtevaš od muškaraca?

To pitanje me je zateklo. Odgovorila sam iskreno:

Pa, da me poštuje. Da ne viče na mene. Da može da popravi slavinu ako ga zamolim, umesto da zove vodoinstalatera koga ja poznajem – i to o svom trošku. I malo romantike, takođe. Ne svaki dan, ali jednom mesečno – da odemo u bioskop ili bar prošetamo kejom, umesto da sedimo kod kuće u trenerkama.

I tada je „pukao”.

„Slušaj”, spustio je parče pice. „Koliko imaš godina? Trideset pet? A zahtevi su ti kao kod neke studentkinje koja ima sponzora. Nisi ti nikakva princeza. Pogledaj se. Nemaš 18 godina da bi tako izvoljevala! Normalan momak, ne pije, ima dobar posao – pa to je već sreća! A ti: ’popravi slavinu’, ’hoću da izlazim’. Gde ti uopšte nalaziš takve tipove, a?”

Ljudi u piceriji su se razbudili. Čak je i konobar zastao sa bokalom vode u ruci.

Moj mozak: „Dobro, nemoj da ćutiš.”

Znate, postoje dve vrste ljudi na sastancima. Prvi se taktično osmehnu, popiju čaj do kraja i nestanu u noći. Ja spadam u drugu grupu. Nisam nepristojna, ali ne mogu da ćutim kada me neko tako nipodaštava samo zato što nisam rođena 2000. godine.

Vratila mu je istom merom

Uzela sam salvetu, polako obrisala usne i rekla (trudeći se da zvučim čak i previše ljubazno):

Marko, sunce moje. A šta si ti očekivao? Na naš prvi sastanak si došao u pocepanoj majici, smrdiš – izvini, molim te – kao da tri dana spavaš u kolima, naručio si najmanju picu za dvoje (dobro, to je manje bitno), a tvoj glavni argument zašto bi trebalo da ostanem s tobom je: „Ne pijem i imam radnu dozvolu”?

Zagrcnuo se od koka-kole.

Nastavila sam:

Slušaj. Dakle, hoćeš da kažeš da osamnaestogodišnjakinje treba da budu te koje će „zavrtati nosom” na tebe? A od žene od trideset godina – koja ima stambeni kredit, radno iskustvo i sređene zube – očekuje se da skače od sreće samo zato što si ti jednom uhvatio ribu? Mešaš babe i žabe. „Previše tražiti” bi bilo kao kad bi neko rekao: „Kupi mi bundu od 300.000, a pritom nemoj ni da pisneš.” A to što neko neće da „zavrne nos” na muškarca u prljavoj majici – to se zove samopoštovanje.

„Upoznali smo se preko aplikacije za upoznavanje”, nije odustajao. „Šta si očekivala? Bogataša?”

„Očekivala sam odraslu osobu”, odgovorila sam. „Broj godina u pasošu i zrelost u glavi su dve različite stvari, Markoe. Upravo si mi dokazao da moj ’nos’ savršeno funkcioniše – osetio je opasnost još tri stola dalje.”

Najsmešnije je što mu ni reč nisam rekla o novcu. Baš ni reč. Meni je važno šta muškarac ume da uradi, a ne koliko para ima. Pa i student vodoinstalaterstva može da popravi slavinu za hiljadu dinara – kakve to veze ima sa „sponzorisanjem”? On je samo tražio razlog da se za nešto zakači, jer mu je samopouzdanje negde na dnu one konzerve s ribom.

Prhnuo je od besa, izvadio telefon i počeo da mi pokazuje poruke od drugih devojaka (da, to je taj fazon): „Vidiš, normalne devojke hoće samo kafu i šetnju, bez haljina i štikli. A ti si se tako doterala.”

Glasno sam se nasmejala.

Zašto muškarci bez povoda ponižavaju žene

Marko, hoćeš li da čuješ jednu mračnu tajnu? Spremila sam se za sebe. Da bih ugodila sebi. A ne da bih sakupljala tvoje komplimente. Nađi neke „normalne” žene u kućnim papučama i bez šminke, samo ne zaboravi da ih upozoriš da ih vodiš u piceriju i da istog tog dana uveče očekuješ orgiju u zamenu za kompliment: „Nisi loša.”

Stavila sam na sto novac za svoj deo pice i soka, ustala i otišla.

Doviknuo mi je nešto o „plavim čarapama” (učenim ženama) i „zahtevnim usedelicama”, ali ja ga više nisam slušala. Jer napolju je sijalo sunce, ja sam nosila lepu haljinu, osećala sam sopstvenu vrednost, a imala sam i vučji apetit (nisu mi dali mnogo da jedem).

Kod kuće sam naručila suši, sela u svoju omiljenu fotelju i razmišljala. Koja je pouka? Jednostavna je, i to je dokazana činjenica, a ne izmišljotina.

Muškarci koji na sastanku pokušavaju da ti spuste cenu rečenicom „pa nemaš više 18 godina” – izvinite na izrazu – čisti su gubitnici. To je ozbiljan znak upozorenja.

Prijatelji i psiholozi su to hiljadu puta potvrdili: ako muškarac odmah posegne za uvredama na račun godina („stara si”, „kome si ti potrebna”), to znači da jednostavno nema nikakav drugi odgovor. Nema harizmu, nema inicijativu, nema želju da ostavi utisak, već samo koristi manipulaciju: „Ma daj, jadna si, babo jedna, budi srećna što te je neko uopšte pozvao.”

Nije važno koliko imaš godina – 22, 30, 45 ili 60. Sve dok ne odlučiš da zaslužuješ čiste tanjire, šetnje i poštovanje, nudiće ti se muškarci u pocepanim majicama, koji to nazivaju „pravom ljubavlju” i „odsustvom prenemaganja”.

Dame, ne plašite se godina. Plašite se mentaliteta „samo da nisam sama”. To je zaista zastrašujuće. A pravo da „dignete nos” – to je svetinja. Drži nos visoko, uši na oprezu, a standarde osnovne kulture – na visokom nivou. Ipak nisi metla.

I još jedan životni savet: ako ti neko kaže „previše tražiš”, slobodno odgovori: „Da, tražim. Ali ti ne daješ dovoljno. Ćao.” I ne zaboravi da poneseš svoju polovinu pice.

 Stil / Dzen