Tog 25. maja 1979, na Dan mladosti, Josip Broz Tito primio je poslednju štafetu, a to je ujedno bio i poslednji slet kome je prisustvovao.
Omladinka koja je predala štafetu bila je studentkinja iz Prištine po imenu Sanije Hiseni i Titu se obratila i na albanskom i na tadašnjem srpsko-hrvatskom jeziku.
“Voljeni druže Tito, stotine hiljada ruku mladih nosilo je ovu štafetu do tebe putevima naše divne domovine sa našim najiskrenijim željama upućenim tebi od omladine, pionira i radnih ljud, zbratimljenih naroda i narodnosti Jugoslavije koji žive svi kao jedan i svi iz jednog srca čestitamo ti 87. rođendan. U ime slobode, u ime socijalizma, u ime samoupravljanja, u ime ravnopravnosti, u ime mira. Voljeni druže Tito, mi govorimo jezikom tvojim i srcem tvojim. Ovu zemlju i ovaj narod ništa ne može slomiti, ni danas ni sutra, nikada. Živeo nam dragi druže Tito, živeo i živeli uvek zajedno još puno proleća.”
— izgovorila je Sanije pred krcatim stadionom kojim se orilo “Tito, partija”.
Od Tita je, već po običaju, nakon proslave dobila zlatan sat.
Štafeta mladosti 1980. godine, koja se u susret osamdeset i osmom Titovom rođendanu, na dan njegove smrti 4. maja zatekla na putu po Hrvatskoj, prekinula je svoj put i položena je na odar predsednika u Skupštini SFRJ.
Navodno, Sanije Hiseni danas je doktorka i živi u Kanadi.
Štafeta mladosti živela je i posle smrti Josipa Broza Tita kao simbol ljubavi i odanosti njegovom delu. Sa zakletvom Jugoslovena da će i ubuduće biti čvrsti i nepokolebljivi na Titovom putu, predavali su je ispod portreta Josipa Broza, predsedniku Saveza socijalitičke omladine Jugoslavije.
Ipak, politička previranja, ekonomski problemi i rastuće tenzije između republika na kraju su učinile svoje. Da nose štafetu prvo su odbili Slovenci.
Poslednji slet na beogradskom stadionu povodom Dana mladosti održan je 1988. godine, da bi naredne bio zauvek ukinut.
