Svetozar Gligorić sa nadimkom Gliga po kojem je bio poznat širom sveta, rođen je 1923. u Beogradu. Kao i većinu dečaka u to vreme privlačio ga je fudbal i tek nakon što je na jednoj utakmici polomio ruku Gliga je, gledajući starije kako igraju šah, sa 13 godina otkrio igru koja će mu promeniti život.
Kako nije imao novca, prvu tablu napravio je od čepova za vino. Talenat se odmah pokazao i sa 15 godina Svetozar Gligorić Gliga bio je prvak Beograda, a sa 16 je dobio titulu majstora.
U sam osvit Drugog svetskog rata, dečak doživljava tragediju - umire mu majka, a kako je bez oca ostao još ranije, postaje siroče. Čuveni beogradski hirurg dr Niko Miljanić, takođe pasionirani šahista uzeo ga je u svoju kuću.
- Kad ima za moje troje dece, biće i za ovog dečaka! - rekao je.
Dr Niko je još jednom spasao život Gligi. Na samom početku Drugog svetskog rata odveo ga je sa svojom porodicom u Crnu Goru gde su se sklonili. 1943. Gliga odlazi u partizane i učestvuje u borbama pune 2 godine. Želeo je i na Sremski front, ali uvidevši mladićevu genijalnost, početkom 1945. Štab ga izvlaci iz borbi i daje mu zadatak - da osnuje Sportsko društvo Crvena Zvezda.
Ipak, paradoksalno, Gliga će do kraja života igrati za Partizan!
Poznatiji od Tita!
Nakon kraja rata Gliga se ozbiljno posvetio šahovskoj karijeri. Pobeđuje u Poljskoj i to tako što je savladao budućeg prvaka sveta - Rusa Vasilija Smislova. Nakon ovoga postaje zvezda, a svi svetski mediji pišu da se pojavio šahovski genije koji dolazi van SSSR-a.
Svetozar Gligorić postao je velemajstor 1951. i tada je počeo njegov uspon ka vrhu. Osvojio je 13 šahovskih olimpijskih medalja - jednu zlatnu, 6 srebrnih i 5 bronzanih.
Gliga je 3 puta bio blizu toga da postane prvak sveta, ali mu je ta titula ipak na kraju izmakla izmakla. U kasnijim godinama je istakao da mu nije žao zbog toga i da nije mogao da žrtvuje sve što je lepo u životu samo da bi se “popeo na šahovski Olimp”.
Ipak, to mu nije smetalo da postane veliki. Pobedio je na stotinak turnira, često bez ijednog poraza. Protiv čudesnog i čudnog Fišera, najvećeg u šahovskoj istoriji, sveukupno je izgubio rezultatom 6-4 uz 6 remija.
Godine 1958. proglašen je za najboljeg sportistu Jugoslavije ostavivši iza sebe fudbalere Stjepana Bobeka i Dragoslava Šekularca, atletičara Franja Mihalića i gimnastičara Miroslava Cerara. Zahvaljujući njemu, Jugoslavija je važila za drugu šahovsku silu u svetu, odmah iza SSSR-a, a strani mediji često su u šali govorili da je Gliga toliko popularan da je “poznatiji i od samog Tita”.
Na olimpijskim igrama uvek je bio prva tabla Jugoslavije i osvojio je nedostižnih 13 medalja igrajući uvek protiv najboljeg igrača iz druge države. Bio je prvak Jugoslavije, tada velesile, 12 puta, a po njemu se i danas zovu mnogi šahovski klubovi širom Srbije.
Sportista za primer
Gligu savremenici opisuju kao sjajnog čoveka. Često se govorilo da “nije čudak”, kakvim su ponekad smatrani tadašnji asovi šaha, igre koja je pre svega ispit uma. Jer dok su Botvinik, Petrosjan, Fišer i mnogi drugi danonoćno vežbali igru na 64 polja, Gliga je radio kao novinar, pisao za najtiražnije jugoslovenske novine i bio izveštač svetskih medija.
Njemu se jednostavno verovalo! Gliga je bio omiljen i svi su voleli da budu u njegovoj blizini. Zračio je optizmom, a ostalo je zabeleženo da je čak i nepoverljivi Fišer u Gligi pronašao prijatelja i da je stanovao kod njega svaki put kada bi dolazio u Beograd.
Nema kontinenta na kome nije igrao. Borio se da šah dobije zasluženo mesto pod suncem u vreme kada je Zapad, zbog dominacije Sovjeta, nipodaštavao ovaj sport, a kolege su ga poštovale kao poštenog igrača koji se nikada ne buni, ne zove sudije niti traži da vrati potez.
- Šah čini čast ljudskom rodu - često je govorio Gliga citirajući Voltera.
Šahista među pevačima
Gliga se nedugo posle Drugog svetskog rata oženio Danicom i bila je to ljubav za sva vremena. Bili su u braku blizu 50 godina, sve do njene smrti 1994. godine.
U penziji je upisao Filološki fakultet da sasvim usavrši engleski jezik. Propevao je javno u emisiji "Obraz u obraz!", Milene Dravić i Gage Nikolića.
Poslednjih 10-ak godina života, oduševljen muzikom, naučio je da svira klavir, komponuje, a sa 88 godina izdao je i svoj album "Kako sam preživeo 20. vek"
Genijalan, vedar, očaran životom, Svetozar Gligorić Gliga otišao je u svetsku istoriju sa 89 godina. Preminuo je u Beogradu 14. avgusta 2012. a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
